Научница поријеклом из БиХ ниже успјехе у свијету, добила похвалу и од Трампа

1
180
Foto: Facebook/Entomology and Plant Pathology - University of Tennessee

Ђенита Хаџиабдић је још једна у низу истраживачица с подручја БиХ која је успјела да направи инострану каријеру. Тачније, она је доктор наука из области патологије биљака, а због потребе обављања посла обишла је и неке од најегзотичнијих дестинација. За свој рад добила је похвалу чак и од предсједника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа.

Kако је истакла на почетку разговора за портал “Klix.ba“, патологија биљака није област коју је примарно жељела да изучава, али се због магистарских студија у САД-у опредијелила за овај смјер.

“Након завршене Прве гимназије одлучила сам уписати факултет на којем неће бити сецирања живих бића, а који је фокусиран на генералне биолошке области. У том периоду на Шумарском факултету у Сарајеву је основан Одсјек за хортикултуру, који је био привлачан из више разлога, укључујући и чињеницу да нема сецирања. Патологија је дошла као опција за магистериј и наставак школовања у САД-у. Имала сам велику срећу да су људи на које сам наилазила били фантастични, отворени и увијек спремни да помогну у било којем смислу. Један од мојих професора др. Gari Bakman понудио ми је посао студента–истраживача у факултетском стакленику. Тада, под његовим надзором, почела је моја научна прича која траје већ двадесет година, што као студент, што као професор посљедњих седам година“, истиче Ђенита Хаџиабдић на почетку разговора.

Kако наводи, у  Tennesi је дошла јер је добила стипедију од “Tennessee Technological” универзитета, иначе једног малог универзитета у близини Nešvila, гдје је наставила студије хортикултуре. Дипломирала је у децембру 2002. године.

Након завршеног студија добила сам понуду да наставим магистериј и послије докторат на Универзитету у Tennesiju, који се налази у источном дијелу те државе, у граду Noksviluu. Ту сада радим и живим са супругом и два пса. Да сам један од најзначајних истраживача у области биљне патологије било би мало претенциозно рећи, али успјех је остварен мукотрпним радом. То значи године упорног истраживања, успјешних и неуспјешних експеримената и једноставно неодустајања од пројеката, проблема и свега што иде у таквом једном пакету ствара од нас примарно једног скромног човјека, али и успјешног научника“, додаје она.

Ђенита тренутно борави у Гани као Fulbrajtov научник. Наиме, овај програм је намијењен међународној размјени научника и студента. То је престижан програм размјене и сви учесници који постану дио овог пројекта добијају честитку путем е-маила од предсједника САД-а, тако да је од Доналда Трампа и његове супруге Меланије похвалу добила и Ђенита Хаџиабдић.

Сарадња с колегама у Гани је почела због аутохтоне, ендемичне биљке која има антималаријска својства. Cryptolepis sanguinolenta, што је латински назив за ову биљку, користи се на подручју Гане и западне Африке као природни лијек против маларије. Ова веома профитабилна биљка садржи екстракт алкалоида kriptolepina у свом коријену, који се иначе користи за лијечење маларије. На овом подручју, око 70 посто свих природних напитака који се налазе на тржишту садрже kriptolepin. Тренутно, ова биљка је угрожена и постоји могућност да цијела популација нестане јер људи чупају читаву биљку да би продали коријен на локалним пијацама или фармацеутским компанијама“, говори она о својим разлозима прве посјете Гани.

 

Др. Nalamle Amisa и Ђенита Хаџиабдић су почеле да раде на генетској разноврсности ових биљака, настојећи да идентификују популацију која би се у будућности могла користити за размножавање, као и да установе тренутну разноликост ове биљке на подручју Гане.

Тренутно, моје истраживање је усмјерено на биљку која је угрожена и има потенцијал да постане распрострањенија и доступна као храна будућности у Гани, па чак и широм западне Африке и Азије. Frafra кромпир, иако има кромпир у свом имену, није традиционални кромпир. Ова биљка спада у породицу уснатица у коју примјерице спада и мента, а прилагођена је сухим климатским увјетима и лошем квалитету земљишта. Поред свега тога, веома је храњива и садржи доста калција и жељеза“, додаје ова докторица наука поријеклом из БиХ.

БиХ богата природним љепотама

Ова успјешна научница наводи да је њен истраживачки рад усмјерен на популациону генетику биљних патогена, шумску патологију, генетску разноликост аутохтоних врста биљака, интеракцију између биљке и патогена, као и конзервацију природних ресурса и биоразноликости. Главни циљ њеног дјеловања је примјена новостечених генетичких истраживања и нових молекуларних метода с циљем очувања биодиверзитета аутохтоних биљака и уопште унапређења програма за очување шума и дрвећа.

Kао студент практикант, на посљедњој години факултета учествовала сам у босанско-америчком програму унутар којег су млади студенти босанског поријекла из САД-а долазили у Босну. Тада је већина хортикултураних послова била повезана с међународним компанијама, амбасадама и комерцијалним објектима. И фукционирало је прилично добро. Међутим, не знам каква је тренутна ситуација и како то сада функционира на нашим просторима. Хортикултура је фантастична област која није лимитирана на дизајн, опције су бројне и знам да се код нас те природне љепоте једнако цијене као и у осталим крајевима Европе. Само је код нас проблем у недостатку финансијких средстава за велике пројекте које виђамо на екранима и часописима“, закључује Ђенита Хаџиабдић.

1 коментар

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име