Нема звучних семафора: Отежано кретање слијепим и слабовидим у Источном Сарајеву

0
518
Фото: Мариана Ђурић/РАС Србија

На подручју Источног Сарајева ни у једној локалној заједници није ријешен проблем архитектонских баријера у институцијама, које чине главну препреку за нормално функционисање слијепих и слабовидих особа.

Предсједник Градске организације слијепих и слабовидих Источно Сарајево Момир Ашоња каже да слијепе и слабовиде особе у друштву наилазе на разумијевање, али да је у пракси неопходно унаприједити њихов положај и кренути у рјешавање архитекстонских баријера, које у овом граду нису ријешене. Наводи да се са овим проблемом суочава око 150 чланова удружења из свих шест општина.

Циљ наше организације је да кроз процес рехабилитације и социјалне укључености слијепе и слабовиде особе не буду осуђене само на пуко преживљавање, него да то буду високо образоване и функционалне личности – каже он и додаје да архитектонске баријере ни у једној општини нису ријешене и да ово удружење покушава да утиче на надлежне да се то питање што прије ријеши.

Немамо ниједног звучног семафора за слијепе и слабовиде особе. Немамо тактилне стазе, а тек смо недавно ушли у ове нове просторије које до сада нисмо имали – каже Ашоња.

Секретар Градске организације слијепих и слабовидих Јовица Мијативић рекао је да су архитеконске баријере, али и недефинисано стање у социјалној заштити слијепих и слабовидих, проблеми са којима се свакодневно сусрећу чланови овог удружења. Додаје да је додатак за туђу његу и помоћ у ФБиХ 405 KМ, а код нас 165 KМ.

Ове године је уведено право на личну инвалиднину, али има много пропуста. По том законском акту право на остваривање личне инвалиднине имају особе које су ослијепиле до 18 године, значи ко је остао слијеп у 19. години нема право на инвалиднину. Сматрам да то није људски – наглашава Мијатовић.

Објашњава да и он има на то право, јер је слијеп од рођења, али да је солидаран са колегама који то немају. Истиче да је накнада од 100 KМ мјесечно јако ниска, те да подзаконски акт за исплату важи до 31. децембра 2018. године.

Истовремено, први људи општина на подручју Источног Сарајева увјеравају да ће у њиховим локалним заједницама бити ријешен проблем ове популације, као што је уклањање административних баријера.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић истиче да у буџету издвајају дио новца за рад Градске организације слијепих, као и да ће идуће године планирати паре за изградњу додатне инфраструктуре.

Kретање слијепих и слабовидих особа биће олакшано када поставимо звучне семафоре, а покушаћемо да урадимо и пар тактилних стаза на неким кључним локацијама – рекао је Ћосић.

У Источном Старом Граду истичу да ће општински службеници, који у свакодневном раду имају контакт са слијепим и слабовидим особама, ићи на едукацију како би се обезбиједио минимум услова за лакше пружање услуга и комуникацију са њима.

Градска организација слијепих и слабовидих особа је удружење које је од општег интереса за Источну Илиџу. Планирамо да, као и до сада, и у идућој години имамо помоћ за реализацију пројеката које то удружење буде кандидовало – рекао је Маринко Божовић, начелник Источне Илиџе.

Добили просторије у Сокоцу

Начелник општине Сокоца Милован Бјелица каже да је општина уступила просторије за рад удружењу на Сокоцу, али није упознат да ли их слијепи и слабовиди користе. У паљанској општинској управи кажу да годишње помажу Градску организацију са 1.000 KМ, али да ће у буџету за наредну годину уврстити и додатни вид помоћи, уколико им за то стигне захтев.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име