Нијемци више од пола године раде за државу

0
199

Њемачка спада у државе у којима се плаћа највећи порез у ЕУ. Колики се порез на шта плаћа – то је питање на које ниједан грађанин не зна да одговори. Сада се испоставило да се више од пола године ради само за државу.

Нијемци су ове године више од шест мјесеци радили само за државну касу. Чисто рачунски гледано, тек од сриједе (18.7.) – зарада грађана иде у њихов џеп.

Савез њемачких пореских обвезника је саопштио да је “стопа оптерећења дохотка” ове године 54,3 одсто, што значи да је виша него икада раније. Од сваког зарађеног евра, грађанима остаје само 45,7 центи за личну употребу.

У складу са поменутом рачуницом, Савез је устоличио “Дан жртава пореза” који нема фиксни датум – он се сваке године мијења у зависности од тога колико дана у години су порески обвезници радили само за државу, па се тако израчуна од ког дана у години раде само за себе. Тако је ове године Дан жртава пореза пао на 18. јул.

Скривена повећања пореза

Савез преноси да је велико пореско оптерећење резултат скривених повећања пореза, као и да његове репрезентативне анкете показују да 90 одсто Њемаца сматра да плаћа превише пореза. То је највећи проценат од 2015. године.

Због тога ова организација предлаже конкретне мјере које би требало да спроведе владајућа коалиција: прва и најважнија јесте реформа пореских тарифа тако да се што је могуће више растерети средњи слој.

Просјечна бруто-плата у Њемачкој се од 2010. до 2018. године повећала за 25 одсто, али се граница годишњег прихода на који се плаћа додатни порез помјерила само за 3,9 одсто навише. Та граница је тренутно на 54.057 евра годишње, а Савез пореских обвезника тражи да се она подигне на 80.000 евра.

Скупо становање

Други приједлог Савеза је да се укине допринос солидарности који Западни Нијемци плаћају за Источне савезне покрајине. Он је уведен након њемачког уједињења и данас, 25 година касније, нема више смисла, или, како је то рекао предсједник Савеза пореских обвезника Рајнер Холцнагел, “тај допринос већ годинама доноси федерацији више новца него што она даје за обнову Источне Њемачке”.

Тријећи приједлог гласи: трошкови становања се морају смањити.

На примјер, између 2010. и 2018. је држава на име пореза на куповину земљишта повећала своју зараду за 163 процента – са 5,3 на 13,8 милијарди евра. При томе куповина земљишта (са некретнином или без ње) финансијски највише оптерећује управо средњи слој.

Иначе, ова врста пореза није јединствена на федералном нивоу, већ је одређују општинске власти. Тако у Магдебургу овај порез значи издатак од 296 евра, а у Хамбургу 1.050 евра годишње.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име