Опроштај уплаканих ученика и колега од погинулих радница

0
1017
Фото: Х.М/Klix

У Међународном центру за дјецу и омладину Ново Сарајево одржана је комеморација настрадалим радницама из ОШ Ковачићи које су погинуле када су аутомобилом слетјеле у кањон Миљацке у Булозима недалеко од Сарајева. Од њих су се опростили ученици, родитељи, колеге и сарадници који нису могли сакрити тугу.

Уплакане колеге говориле су све најљепше о Мерими Балкић, Лејли Садиковић, Алмини Ћоровић и Мини Кадрић наглашавајући како су биле понос јер су своје знање и животне вриједности преносиле на дјецу.

– У нама је невјерица и немир. Оне су биле омиљене учитељице које су са поносом носиле ову титулу. Учитељ није посао, већ вољети, осјећати, умјети. Све ово и много више била је наша Лејла која је била створена за овај посао, прва на пољу иновација, реформи и борбе за срећу сваког дјетета. Сви смо на губитку прераним одласком њих четири – казала је једна од Лејлиних колегица.

Санела Алагић из Удружења педагога КС казала је да су Мерима, Лејла, Алмина и Мина биле невјероватне жене и узор свима те да су сви поносни што су биле дио њихових живота.

– Још увијек смо тужни као и у тренутку када смо сазнали да их нема. Ово није збогом, ово је довиђења – поручила је.

Фото: Х.М/Klix

Од радница ОШ “Ковачићи” опростили су се и ученици са Дауновим синдромом који похађају ову школу, као и предсједница Удружења “Живот са Дауновим синдромом” Севдија Кујовић.

– Част нам је била да сарађујемо са њима. Остали смо без великих промотера инклузије и особа које су се трудиле за бољи живот свих нас и једнакост. Тужни смо што сте нас напустили, али поносни смо што смо вас имали. Трудићемо се да ваша дјела заувијек остану упамћена – казала је Кујовић са учеником.

Савјет родитеља ОШ Ковачићи захвалило се преминулим радницама што су дале своје знање и искуство њиховој дјеци како би кроз живот корачала поносно и правим путем.

– Кад умре човјек, његова дјела се прекидају, осим ако је оставио трајну садаку, лијепо одгојено дијете да моли за њега и знање којима се други користе, ријечи су Божијег посланика. Оне су своје знање и доброту несебично дијелиле и пружале многим генерацијама дјеце. Губитак само једне особе посвећене раду са дјецом пред којом је будућност је страшна трагедија, а ми смо у једном тренутку изгубиле четири особе. Лејла је била друга мајка нашој дјеци и прихватила их је раширених руку када су као мала несигурна бића дошла на врата школе. Водила их је сигурном руком и топлим срцем. Знала је свако дијете, све његове мане и врлине и претварала их је својом добротом у мале велике људе. Заувијек ће остати у нашим срцима и молитвама – казала је мајка једног од ученика из разреда који је Лејла водила.

Од своје бивше учитељице, педагогице, бивше директорице и раднице ОШ Ковачићи опростиле су се и ученице. За Лејлу су истакле како је имала највећи топли осмијех који их је храбрио и водио кроз школовање па чак и када су прерасле ниво “учитељица”.

– Никада се није бринула за себе колико за друге. Сваки дан чинила је занимљивим и другачијим. Били смо поносни што је наша учитељица. Научила је да се бринемо једни о другима, показивала како да идемо кроз живот и превазилазимо сваку препреку без страха. Захвални смо за прво слово, бројку, оцјену и све тренутке у којима смо на њу гледали као на рођену мајку. Звали су нас Лејлин разред и то смо остали до данас. Обећавамо да ћемо све оно што сте нас научили запамтити заувијек, а то је прије свега да будемо добри – казала је једна од ученица.

Друга ученица рекла је како школа више неће бити иста јер их никада више ујутро неће поздравити жена плаве косе и широког осмијеха – педагогица Мерима, нити поглед смеђих очију уз умилни глас мајке којим је поздрављала ученике са “Добро јутро сине” – Мина Кадић.

– Педагогица Мерима је увијек била ту за све што нам је требало, спремна да нас саслуша стрпљиво. Без ње већ сада школа изгледа пусто. Петак, 12. април, остаће дубоко урезан у нашим срцима и животима. Наша школа више није иста, ми нисмо исти, тешко је, боли и бољеће још дуго. Желимо да је ово само ружан сан. Учитељице, хвала вам за сваки број, за свако слово, за сваки осмијех и додир. Поносни смо што сте нам баш ви били учитељица – рекла је друга ученица.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име