Освјежавајуће радиоактивно? Дивља историја енергетских напитака

1
984

Осјећате се уморно због савременог начина живота? Клонете полако док журите кроз још један напоран дан? Можда сте један од милион купаца који се ослањају на енергетске напитке, да би направили додатни корак.

Иако су симбол нашег времена, енергетски напици нису изум новог миленијума. Људи се већ читав вијек ослањају на њих у борби против умора. Данас, њихова „енергија“ потиче из неке врсте неуролошког стимуланса који чини да се људи осјећају енергичније, а понекад је у питању само шећер.

Али постојало је вријеме када су енергетски напици садржали праву енергију. Активни састојак у овим напицима је био радијум, радиоактивни елемент који ослобађа енергију зрачења са сваким распадом атома. Иако је корист од конзумирања радиоактивног елемента у сврху подизања енергије веома мала, то није спријечило људе почетком 20. вијека да игноришу добро познате негативне аспекте уношења радиоактивнних течности и дугорочне посљедице по здравље.

Њам њам радијум?

Један од ових радиоактивних производа је био RadiThor. То је једноставно био радијум (радиоактивни елемент) растворен у води. Продавао се у 1920-им и флашица од 30 ml је коштала данашњих 25 КМ. Произвођач је тврдио да напитак пружа не само енергију, већ и лијечи многе болести, укључујући импотенцију. Доказа за то није било, али бар један научни часопис је објавио да радијумска вода може појачати „сексуалну страст даждевњака“. За многе мушкарце, у овој ери прије Виагре, доказ са даждевњаком је био довољан. RadiThor је био велики хит.

Најпознатији корисник овог напитка је био Eben Byers, индустријалиста и аматерски голфер из Питсбурга. Byers се први пут сусрео са RadiThor-ом када га је узео да излијечи сломљену руку. Иако производ није садржао наркотике, Byers је постао психички, ако не и физички, зависан о њему. Наставио је да конзумира велике количине RadiThor-а чак и када је излијечио руку. Пио је једну до двије флаше дневно током периода од три године и хвалио напитак свим својим пријатељима, а неки од њих су такође почели пити RadiThor.

На крају, та зависност га је и убила. Нажалост, унесени радијум и сва његова радиоактивна енергија су се одлагали у коштано ткиво. Временом, радијум је предао велику дозу радијације Byers-овом скелету. Створиле су му се рупе у лобањи, изгубио је већину вилице и патио је од неколико других болести повезаних са костима. Преминуо је у великим мукама, 31. марта 1932. године. 

Научимо радиоактивну лекцију

Срамота у свему овоме је била та да су опасности од уношења радијума у организам већ биле познате, чак и прије него је Byers почео конзумирати RadiThor. Медицинска заједница је проучавала посљедице које радијум има на здравље од тренутка када су га Marie и Pierre Curie открили 1898. године. Ernst Zueblin, професор медицине на Maryland универзитету, је објавио 700 медицинских извјештаја, од којих су многи показали да су некроза и разједање костију биле честе нуспојаве везане за конзумирање радијума. Нажалост, рана упозорења су прошла неопажено и RadiThor је остао популаран током 1920-их.

Када је Byers умро, ставили су га у ковчег обложен оловом, да би блокирао радијацију коју су испуштале кости у његовом тијелу. Тридесет три године касније, 1965. године, Robley Evans, научник са MIT универзитета, је ексхумирао његово тијело да би измјерио количину радијације у костима. Пошто радијум има период полураспада од 1600 година, Byers-ове кости су требале имати исту количину радијума у себи као што су имале на дан смрти.

Evans је био експерт за мјерење и математичко моделовање уноса и излучивања радиоктивности у људском тијелу. На основу Byers-ових личних забиљешки о уношењу RadiThor-а, Evans је израчунао да би Byers-ово тијело требало садржати 100 000 Bq (Bekerel – јединица за радиоактивност). Оно што је открио је да је тијело имало 225 000 Bq, што је значило да је Evansov модел за мјерење радијације потцијенио радијумов афинитет према костима или да је Byers у својим забиљешкама навео мању количину RadiThor-а. Није било могуће одредити шта је био узрок за ову разлику.

Спрјечена катастрофа

 Иако је Byers сигурно оболио од радијума у RadiThor-у, конзумирање ових енергетских напитака се никада није развила у већу јавну здравствену кризу. Два су главна разлога за то. Први, за разлику од RadiThor-а, већина других „енергетских“ напитака на тржишту су биле чисте преваре и нису садржали радијум (или било коју другу врсту радиоактивности) у себи. Други, RadiThor и други производи који су садржали радијум су били веома скупи, јер је радијум био риједак и драгоцјен елемент. Самим тим, обољења RadiThor-а су била ограничена само на неколицину која га је могла приуштити.

Коначно, у интересу заштите јавног здравства, федерална влада је затворила Bailey Radium Laboratories – фирму која је производила RadiThor. Напици који су садржали радијум су нестали са потрошачког тржишта до 1932. године.

Данас, тржиште енергетских напитака је преплављено формулацијама које се ослањају на стимулант кофеин, који окрепљује и даје корисницима додатну „енергију“ која им је потребна. Кофеин, састојак који најчешће налазимо у кафи, чају, чоколади и кока-коли, можда није егзотичан као радијум, али је стварни стимулант и није толико опасан по здравље.

Данашњи корисници су, изгледа, задовољни са овим новијим алтернативама радиоактивном RadiThor-у. Међутим, не знамо да ли су задовољни и даждевњаци.

1 коментар

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име