Откривен споменик патријарху Павлу на Ташмајдану

0
133

Споменик блаженопочившем патријарху српском Павлу данас је откривен на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду, чиме је на симболичан начин обиљежено девет година од његовог упокојења.

Подизање споменика, чијем откривању су присуствовали представници Српске православне цркве, бројни грађани, као и генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић благословио је Његова светост патријарх српски Иринеј.

Споменик су заједно открили замјеник градоначелника Београда Горан Весић, градски урбаниста Милутин Фолић и Селаковић, који је нагласио да се тиме, бар мало, Срби одужују човјеку који се трудио да сваког учини бар мало бољим.

“Ово је споменик човеку који се у времену тешком, и у времену и колективних лудила и беспућа трудио да својим чињењем све нас учини макар мало бољим”, рекао је Селаковић.

Он је навео и да патријарх Павле био човјек који је у тешком времену искушења био глас Божији и путоказ једног исправног живота и размишљања.

“Од данас на овом платоу испред Цркве Светог Марка стајаће његова дивна скулптура која ће свакоме ко буде улази у овај храм или пролазио Булеваром Краља Александра будити сећање на Божију реч коју је ширио патријарх Павле и духовност коју је зрачио, не само речју већ и самом појавом”, рекао је он.

Селаковић је подсјетио и да је патријарх Павле, на новинарско питање “када ће нама Србима бити боље”, послије краћег размишљања одговрио: “Када и ми будемо бољи”.

“Управо је ово један дан када ми покушавамо, макар мало, да будемо бољи одужујући се људима који су у животу града Београда, Србије и готово сваког од нас учинили нешто значајно и добро”, рекао је Селаковић.

Викарни епископ Стефан је рекао да ће поруке патријарха Павле сигурно бити веома значајне и у будућности и да сви треба да се трудимо да колико је могуће будемо бољи људи.

“Нека да Бог да од данас ово место буде место окупљања”, рекао је епископ Стефан.

Аутор споменика изливеног у бронзи, високог 1,8 метара, је вајар Зоран Малеш који је представио патријарха Павла у сједећем положају, благо погнуте главе, тако да одише скромношћу и духовношћу.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду, гдје је на лијечењу провео посљедње дане, а према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, гдје његов гроб данас посјећује на хиљаде православних вјерника.

Патријарха Павла, који је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости, на посљедњи починак испратило је више од 600.000 људи.

Био је 44. патријарх Српске православне цркве и на трону Светог Саве налазио се 19 година, а у том периоду основана је Академија Српске православне цркве за умјетност и конзервацију, у јавне школе враћена је вјеронаука, а Богословски факултет враћен је у окриље Универзитета.

Патријарх Павле бавио се и научним радом, а његова најзначајнија објављена дјела, која су штампана и као допуњена издања су “Монографија о манастиру Девич”, бесједа “Живот по Јеванђељу” и “Молитве и молбе”.

Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке српске Патријаршије и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић у породици земљорадника 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца, у Славонији, гдје је завршио основну школу.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовјештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле, које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, а радио је и као помоћни наставник Богословије “Светог Кирила и Методија” у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. године архимандрит. Од 1955. године двије године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и на Косову и Метохији је провео 33 године.

На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990. биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем, али пошто ниједан није добио довољан број гласова, избор је обављен жријебом на такозвани апостолски начин тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. патријарх СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а том чину је присуствовало 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона.

Посјетио је бројне православне цркве – цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку.Говорио је грчки, руски и њемачки језик.

Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звијезде првог степена и руским орденом “Достојанство” због “значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли”.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име