“НЗНМ НИШ” и “W8 4 МЕ” Овако изгледају поруке које размјењују млади

0
254
Фото: Flickr

Ел пита геос сутр? Ја нзнм ниш, врвтн нећу доћи у шк сутр.

Иако можда дјелују као случајно исписане ријечи приликом слања текстуалне поруке, али у овој реченици коју је написала ученица седмог разреда основне школе, пише: “Да ли професорица пита сутра географију? Ја не знам ништа, вјероватно нећу доћи у школу сутра.”

“Скраћенице, новонастале поштапалице и ријечи чије се значење баш и не може протумачити на прву лопту, постале су свакодневица онлајн комуникације међу школарцима. Додавањем емотикона на крају поруке, с друге стране, поруци пришивамо одговарајући тон, у зависности од тога какву реакцију желимо да постигнемо. Иако је комуникација путем друштвених мрежа и разних апликација учинила да њоме уштедимо вријеме јер, у дописивању (поготову међу младима) нема уводних куртоазних разговора прије него што се пређе на главну тему”, каже др Рајна Драгићевић, лексиколог и професор на Филолошком факултету у Београду.

Она објашњава да таква пракса смањује језичке способности младих људи.

“Ако се емоције не изражавају њиховим писменим или усменим дочаравањем, већ коришћењем емотикона, јасно је да то утиче на закржљавање језичких средстава за њихово означавање. Многи се не труде да се истанчано изражавају, а такво изражавање захтијева богат лексички фонд, већ се вокабулар своди на једва неколико стотина ријечи, од којих се многе деформишу убацивањем бројева, скраћеница, енглеских ријечи и реченица”, прича др Рајна Драгићевић.

Правопис се, сматра она, такође поједностављује и искривљује, па уместо да они који стално пишу постају све писменији, дешава се управо супротно – све што се у школи научи на друштвеним мрежама и у дописивању постаје сувишно.

“Нема много наде за развој језичких способности оних који умјесто „сачекај ме” кажу „W8 4 ме”. А ако не могу да се изразе, колико наде можемо улагати у њихов интелектуални напредак и њихову будућност?”, упозорава Рајна Драгићевић.

Правопис се такође поједностављује и искривљује, па уместо да они који стално пишу постају све писменији, дешава се управо супротно – све што се у школи научи на друштвеним мрежама и у дописивању постаје сувишно.

Ипак, важно је, истиче она, имати у виду сљедеће – ако се зрели људи једни другима обраћају тако оскудно, о томе можемо размишљати и као о игри, јер су зрели људи већ језички формирани, па могу себи да дозволе забаву која се састоји из слања сличица и скраћеница.

“Проблем настаје онда када језички незрело дијете од 12 година помисли да је нормално размјењивати информације без ријечи, помоћу бројева, скраћеница, емотикона, симбола. За такво дијете, које учи да се користи сличицама, а налази се у животном узрасту када треба да богати језик, мало је вјероватно да ће икада надокнадити оно што је изгубљено у језичком, па и когнитивном развоју”, упозорава професорица Драгићевић.

Постоји још једна мрачна страна SMS комуникације која лоше утиче на развој младих, а огледа се у томе што дјеца, нажалост, све мање и мање времена проводе у друштву једни других. Тако се губи вербална комуникација у директним сусретима, у дружењу, у времену које се заједно проводи.

“Не треба занемарити да се развијамо и учимо чак и док гледамо нечији израз лица док нам се обраћа, нечије гестове, положај тијела. Учимо и док пратимо начин на који неко изражава емоције, започиње разговор, поздравља се кад одлази. Све чешће се може запазити да нашој дјеци све ово недостаје, јер сједе сами у својим собама, са телефонима у рукама, нервозни и усамљени, и куцају неке квачице док живот пролази поред њих”, закључује др Драгићевић.

Занемарене функције језика

Колико је ситуација алармантна, показује и податак да петнаестогодишњаци у Србији користе просечно 100 ријечи, док би дијете предшколског узраста, према развојним стандардима, требало да у свом рјечнику има барем око 2.000 ријечи. Као посљедицу тога, све рјеђе се разговара, а комуникација је све чешће вулгарно усмјерена само на давање инструкција и долажење до информација.

“Многе функције језика остају занемарене, заборавља се да се језиком изражавају емоције, да нам разговор понекад помаже да разумијемо своје поступке, тј. да кроз разговор упознајемо и себе и друге”, сматра Рајна Драгићевић.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име