Паљење петровданских лила – обичај уочи Петровдана који чувају малобројни српски домови

0
2661

Петровдан је сматран за календарску границу у години: послије њега у природи наступају промене, које указују на приближавање јесени (народни календар). По руским вјеровањима, на Петровдан је тобоже св. Петар “поплувао” лишће, па се стога после тог дана више не кувају траве и биље, не ломе се гране за метле итд.

Бугари су вјеровали да послије Петровдана време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.

Обично се то ради на мјестима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тијела су тада горјела као буктиње, освјетљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

Паљење лила симболизује и сагоријевање свих људских овоземаљских гријехова, како у срцу тако и у души.

Обично их пале деца и млади обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: “Лила гори жито роди“, или “Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“.

Обичај је и да девојке скупе сламу на гомилу и запале на сеоској утрини. Ту потом долазе лилари и остала омладина, па сви заједно славе и веселе се играјући око ватре, а мушкарци се такмиче у прескакању пламена.

Новокомпоновани обичај међу млађом популацијом по негдје у Србији и Републици Српској сваког 11. јула у предвечерје јесте да умјесто лила омладина пали старе аутомобилске гуме. Притом се такмиче да пламен буде што већи, а о загађењу које је епилог читаве ове приче не треба ни дискутовати. Смисао празника потпуно је обесмишљен и овакве радње немају баш никакву хришћанску ни традиционалну симболику.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име