Папрене цијене лијекова у РС тјерају нас у куповину у Србију

0
123

Иако је у БиХ већ двије године на снази правилник који је донесен с циљем појефтињења лијекова на домаћем тржишту, наше апотеке су и даље кудикамо скупље него у Србији.

Зато грађани БиХ, а посебно хронични болесници, лијекове углавном набављају у сусједној држави, гдје могу значајно да уштеде, с обзиром на то да су тамо лијекови истог произвођача, те идентичног састава и паковања, и по три пута јефтинији.

Примјера ради, капи за лијечење глаукома у апотекама у Србији коштају тек нешто више од 20 марака, док се њихова цијене на нашем тржишту креће око 90 КМ, а пацијенти још морају да их наручују.

Разлика у цијени уочљива је код велике већине лијекова, па тако и код таблета које се користе за кардиоваскуларне болести.

Тако, лијек „зилт“, за спречавање згрушавања крви и настанак тромбозе, код нас кошта 25, а у Србији десет КМ. Цијена “роксере“, лијека за смањење холестерола, на тржишту БиХ креће се око 26, а у апотекама у Србији 10 марака, док „преxанор“ за лијечење високог крвног притиска у комшилуку кошта 15, а у апотекама у БиХ преко 29 КМ.

Није тешко израчунати да би пацијент, који би код нас мјесечно куповао три кутије ова лијека, морао да издвоји додатних 45 КМ, у односу на њихову цијену у Србији. То значи да су, на примјер, пензионеру који мјесечно прима 270 КМ, на годишњем нивоу потребне чак двије пензије да покрије ову разлику у цијенама.

Никола Б, пензионер из Бањалуке, због запушења вратне артерије већ четири године користи „зилт“ и „роксеру“, а пије и лијекове за хипертензију.

Само сам прву терапију купио овдје, док нисам сазнао да су поменути лијекови скоро четири пута јефтинији у Србији. У међувремену, и „зилт“ и „роксера“ су појефтинили у апотекама у БиХ, али не у неком значајнијем износу, па их и даље набављам у Новом саду или Београду. Ови лијекови су, наиме, и даље два и по пута скупљи код нас. Заиста ми није јасно због чега толико разлика у цијени, кад је ријеч о идентичном лијеку, истог произвођача, састава и паковања „ истиче наш саговорник.

Додаје да су лијекови у БиХ и даље прави луксуз, те да они који немају неког у Србији да их снабдије терапијом, у изузетно незавидној позицији.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства (АЛМ) БиХ потврђују да  је велики број лијекова у Србији јефтинији него код нас, иако се примјењује Правилник о начину формирања цијена лекова и њихове контроле, те су доказане уштеде.

Један од разлога је што је у Србији нижа стопа ПДВ-а. Даље, код њих су ниже и малопродајне марже, које у РС износе 20, а у ФБиХ 25 одсто. Такође, Србија је далеко веће тржиште, што омогућава ниже цијене лекова“ каже шеф Одсјека за информисање о лијековима и медицинским средствима Тијана Спасојевић Дошен.

Према њеним ријечима, АЛМ представља прву, али не и последњу линију у систему одређивања цијена лијекова у БиХ.

У другој линији су фондови здравствених осигурања који на основу својих принципа пословања могу уговарати и признавати и ниже цијене од оних који се одреде по моделу, односно поменутом правилнику „ наглашава Спасојевићева.

Објашњава да је Правилник почео да се примјењује средином 2017, те да је 2016. посљедња година у којој су лијекови прометовани без постављања критеријума за формирање цијена од стране државе.

Укупан промет лијекова са режимом издавања „Лијек се издаје уз љекарски рецепт“ у 2016. је био 531,2 милиона КМ. Процјена уштеда на основу података о  пријављеним цијенама у 2018. је скоро 56,3 милиона КМ. Уштеде су имали фондови и пацијенти за лијекове за које партиципирају, а који имају поменути режим издавања“ каже Спасојевићева.

Несташица „цордипина“ и „нифелата

Поред папрених цијена, грађани БиХ неријетко муку муче и са несташицом лијекова, а на тржишту тренутно нема „цордипина“ и „нифелата“, који се користе за висок крвни притисак.  Посебан проблем представља то што ове лијекове користи велики број пацијената. Из апотека у БиХ поручили су да више од мјесец дана немају поменутих лијекова, те да не знају када би они могли бити на располагању пацијентима.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име