Поносни родитељи Радета Крунића: И да није отишао у Милан, он је нама промијенио живот

0
2773

Прије ми је најбитније било да платим рачуне, а некако су брзо долазили, сада о томе не мислим и миран сам, каже отац с којим смо разговарали у Фочи.

Иако је трансфер Радета Крунића у један од најбољих европских клубова већ готова ствар, вијести из Милана јучер су се у Фочи пратиле с одређеном дозом нервозе.

Док је обављао љекарски преглед и потписивао уговор с италијанским клубом, његова мајка Милијана нам открива да је фудбалски узор Раде Крунића још од дјетињства Бразилац Кака и то баш из времена када је овај велемајстор играо за Милан.

Љубав према фудбалу, али и талент, Раде је наслиједио од оца Милана, који је играо у бх. лиги Србије, а потом и судио у Другој лиги РС.

Седам година

„Као дјечака од седам година водио сам га на стадион и учио га основним фудбалским вјештинама. Потенцирао сам да игра с обје ноге. Са 12 година је почео да тренира у Сутјесци из Фоче, а ми смо и даље становали на Миљевини, па смо се одлучили да продамо тај стан, дигнемо кредит и преселимо се у Фочу“ каже Милан Крунић.

У годинама које су услиједиле показало се да талент, упорност и огромни напори могу донијети успјех и дјечаку из малог мјеста и просјечне, радничке породице. За само седам година прошао је пут од фочанске Сутјеске, Доњег Срема, италијанске Вероне, чачанског Борца до Емполија и сада Милана.

„Он ми је први јавио да је све завршено за Милан, да још само очекује љекарски преглед и потпис. Прво нисам могао да проговорим, мало сам заћутао“, прича нам поносни отац.

И прије посљедњег трансфера Раде Крунић се придружио Радмилу Михајловићу и браћи Ради и Зорану Паприци, најпознатијим фочанским фудбалерима. Упркос вртоглавом успону од фочанске Сутјеске, остао је скроман, вјеран своме граду и пријатељима, па сваки слободан тренутак проводи с њима.

Његова сестра Александра студира у Београду, а деветогодишња Милица активно тренира одбојку и корача братовим стопама. Да крену правим путем утицао је и мајчин осмијех, али и очева строгоћа, иако Милијана у шали открива како Милану никада није опростила што је на једном локалном турниру на Тјентишту рођеном сину дао црвени картон. Тада 10-годишњи Раде је био фаулиран, али је ударио играча без лопте – сјећа се Милан.

„У спорту није важно ко је чији син. О неким стварима сам мање водио рачуна него мајка, али сам био увијек строг. Све је добро, фино, али увијек може боље“ каже Милан.

Због вртоглавих успјеха њиховог сина из темеља се промијенио и живот породице Крунић.

„Прије ми је најбитније било да платим рачуне, а некако су брзо долазили. Сада о томе не мислим и миран сам. И да није отишао у Милан, он је нама измијенио живот, а нема веће среће на свијету као кад ти је дијете, прво здраво па успјешно“ истиче отац.

Милијана додаје да је сретна због свих успјеха које је постигао, а још поноснија и сретнија када га похвале као особу и младића за примјер, а не као спортисту.

Мамина сарма

Због повреде и посљедњих дешавања у каријери Раде ове сезоне није долазио кући, али се родитељи надају да ће га ускоро видјети. Сигурни су да је пожелио мамину сарму и руску салату, али и јагњетину из фочанских ресторана.

„Два-три пута годишње одемо код њега у Италију и тамо нам је најљепше, јер останемо 10-15 дана, а не познајемо језик, не можемо нигдје без њега, тако да нам је супер“, каже Милијана Крунић.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име