Посао не добијају способни, него политички подобни

0
702

У јавном сектору у Босни и Херцеговини ради више од 190.000 људи, а мораторијум на запошљавање о којем говоре власти у БиХ је “шарена лажа” с обзиром на то да је само током прошле године у 75 одсто институција дошло до новог запошљавања.

Из Извјештаја о мониторингу именовања и запошљавања у јавном сектору у БиХ, који је јуче представио ЦЦИ, може се закључити да је  процес запошљавања нетранспарентан, да преко 50 закона и одлука регулише тај  процес, те да је најслабија карика у свему интервју, који је често пресудан за добијање посла.

“Интервју је уско грло запошљавања, највећи дио фарсе”

“Интервју је уско грло запошљавања, највећи дио фарсе, јер се на тај начин доминантно одлучује ко ће добити посао, ко не. Цијела прича о јавном конкурсу, процедури, саставу комисије, поступку оцјене кандидата доводи нас до избора подобних, а не способних. Јавна управа не тражи најбоље кандидате, него подобне, по правилу политички подобне”, рекао је Адис Араповић, пројект менаџер ЦЦИ-а.

У извјештају је наведно и то да у БиХ има око 6.000 директних функција, министара, парламентараца, њихових чланова кабинета итд, те више од 20.000 управљачких функција које су такође директно подређене политичким странкама, а то су директори, руководећи службеници и чланови управних и надзорних одбора. Проблем је у томе што ти људи по правилу одговарају политичким партијама, а не јавности, а како је рекао Араповић, посљедица тога је колапс јавних услуга.

Када су у питању конкретне функције, у ЦЦИ-у наводе да су главни ревизор институција БиХ, директори РАК-а, Агенције за рад и запошљавање, Агенције за статистику, Развојне банке ФБиХ, КЦУД, Пореске управе РС, Инспектората РС дошли на позиције конкурсом, а прије тога су били на некој од листа политичких партија.

Сваки четврти радник запослен у јавној управи

У ЦЦИ-у кажу да би свака позиција требало да буде попуњавана на транспарентан начин, међутим у пракси се дешава да 99 одсто позиција се попуни од стране политичких кадрова који су номиновани и именовани од владајућих странка, које изборни резултат схватају као плијен. Према незваничним информацијама, сваки четврти радник у БиХ запослен је у јавној управи, што је сасвим сигурно сврстава у земље са највећом администрацијом у Европи, а можда и шире, због чега ће врло брзо доћи до отпуштања радника или смањења плата.

“Неопходно је што скорије измијенити или донијети нове законе о државној служби на свим нивоима у складу са СИГМА принципима реформе јавне управе и детаљније уредити конкурсну процедуру”, рекао је Араповић, наглашавајући да се мора омогућити избор кандидата по листи, а не са листе, јер у пракси се дешавају случајеви да руководиоци имају дискреционо право одабрати некога са листе који уопште није оцијењен као најбољи.

Ова организација предложила је и видео-снимање интервјуа, а како је рекао Араповић, имају обећања да ће то кроз правилник урадити Влада ФБиХ, што би у случају БиХ имало револуционаран значај јер би се људи који нису прошли на конкурсу могли жалити, а и комисије које спроводе интервјуе би се уозбиљиле.

“Именовања и запошљавања у здравству и школству морају бити изузета од утицаја политике. Не смијемо дозволити да нас лијече или спасавају страначки хирурзи и љекари и да нам дјецу кроз живот воде страначки учитељи”, рекао је Араповић.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име