Приношење жртве богињи Лили

0
227

Часопис „Зора“ из 1897. године објавио је чланак о паљењу петровданских лила, у коме је дат веома интересантан опис и тумачење овог древног обичаја.

Код Срба се до данас задржао обичај да се уочи великог празника Петровдана пале лиле, које се праве од брезе, трешње или лозе. У питању је обред који потиче још из давних времена, а у њему учествују углавном дјеца и омладина.

Постоје разна тумачења овог ритуала. Према мишљењу неких етнолога, у питању је култ ватре који се упражњавао још у претхришћанском периоду, када се вјеровало да се паљењем лила могу одагнати зле силе око куће, али и подстаћи раст Сунца које на Петровдан почиње полако да јењава.

Према другом тумачењу, паљење лила симболизује сагоријевање свих људских овоземаљских гријехова, како у срцу, тако и у души, а ватра има за циљ да подсјети на времена када су хришћани били прогоњени и мучени.

Уз помоћ сараднице портала  Мондо, Александре Савић недавно је пронађен веома интересантан опис и тумачење овог народног обичаја, објављен у часопису „Зора“ из 1897. године.

У тексту под називом „Паљење лила“ аутор М.М.Ј. наводи да се у Лозници и њеној околини обавља  обичај којег још само у понеким крајевима има, а карактеристичан је за вријеме уочи Петровдана.

Аутор пише да се лилом зове „један мала направа“ и у наставку описује како се она прави.

„На једном штапу, дебљине до четири центиметра, утврђена је лила – било у процјепу, било увезана – и то од бијеле лозе или, ако бијеле лозе нема, онда се прави мала корпа од прућа. Све се ово спреми неколико дана раније како би се осушило, а пали се уочи Петровдана и Павловдана.“

Занимљиво је да аутор наводи да лиле пале само дјеца и неожењени мушкарци.

„Свјетлост, коју даје лила боје је блиједожуте и доста јака те је врло лијепо посматрати дјецу како са запаљеним лилама трче по улицама, правећи кругове са оним штаповима.

Кад упитате кога откуда је овај обичај, обично вам одговоре – од старине. Но ипак има их који овај обичај тумаче и овако: Још док су Срби били незнабошци, палили су лиле, приносећи на тај начин жртву богињи Лили – заштитници шума, којој се морала приносити жртва у биљним производима“, пише аутор.

Он сматра да је ово тумачење доста оправдано, наводећи као доказ „обичај у Босни, у околини Шепка“.

„Лиле се пале по шумама и тада се обично иде неко вријеме кроз шуму, а потом се излази на неки пропланак, гдје се искупља младеж и уз свирале, гајде или неки други инструмент свира и пјева до зоре…“

На крају текста из 1897. године, М.М.Ј. наводи да сем Лознице и околине, овај обичај влада и у појединим селима среза мачванског и рађевског.

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име