Први Сабор српског пјевања у Сокоцу – Љепота изворне пјесме

0
704

По први пут, у недјељу, 30. априла, у Сокоцу је одржан Сабор српског пјевања, манифестација коју је организовало новоформирано Културно-умјетничко друштво “Завичај” из Сокоца.

Ово окупљање женских и мушких пјевачких група  из Српске, Србије и Црне Горе у порти соколачке “Романијске Лазарице” благословио је његово  преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске Григорије.

У порти најстаријег соколачког храма окупило се 29 пјевачких група. У дефилеу соколачким улицама нашло се око 200 пјевача изворне  пјесме.  Сокочани су имали прилику да  виде праву ревију  народних ношњи, чија  љепота  свједочи о далекој прошлости и традицији српског народа. Учесници Сабора су  положили вијенце на Споменик солунским добровољцима, Централно спомен-обиљежје погинулим борцима са подручја Сарајевско-романијске регије у Одбрамбено-отаџбинском рату, у Војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” и на Спомен костурницу у Парку “Бораца Романије”, гдје се налазе кости погинулих у Другом свјетском рату.

Сабор је отворио замјеник градоначелника Источно Сарајево Данко Вучетић, који је изразио задовољство због дружења великог броја  оних што поштују и његују традицију изворног пјевања.

„Налазимо се у порти храма који је саграђен прије 137 година. Ово је  дружење које његује традицију српског народа, чува од заборава  изворну пјесму. Када  пјевамо  краси нас заједништво, тада смо  јачи.  Наше друштво, посебно у овом времену напада на Републику Српску, треба да красе заједништво и слога, јер само тако  јаки можемо  да одолимо свим изазовима – рекао је Вучетић.

Присутне је поздравио  и протојереј-ставрофор Борис Бандука.

„Ево дана који створи Господ, дана у  коме се  радујемо и веселимо. Ви сте истински чувари традиције и културе српског народа. Жеља ми је  да истрајете на том светом путу.  Дошли сте  у срце Романије, простор  гдје  се налазе  бројна  спомен-обиљежја  погинулим  за слободу  и православље. Данас  сте обишли та мјеста и поклонили се сјенима  јунака. Нека ово саборовање траје вјечно“- рекао је прота Бандука.

У име  организатора  манифестације – Културно-умјетничког друштва „Завичај“,  ријечи добродошлице  учесницима  и  посјетиоцима упутио је Томислав Боровина,  који је  говорио и пригодну  здравицу.

У порти “Романијске Лазарице” потекла је  изворна, грлена пјесма. Наравно, прву страницу овог  распјеваног дружења  отворили су домаћини – чланови  Културно-умјетничког друштва  “Завичај”.  Пуна  три часа на позорници су се  смјењивали  пјевачи.  Изворна пјесма покрила је Соколац,  стигла и до гласинчке  равнице,  путовала према висовима Романије и других узвишења која  окружују вјетрометну висораван. Чула  се громка, пркосна пјесма романијска,  као она из времена давна у овим горовитим просторима, када је, на  сијелима и прелима,  њена  силина  гасила  лампе.

Из камените и поносне Херцеговине на Романији је  стигла чувена  ганга, за коју се каже да је изданак Херцеговине и не може се  у другим крајевима пронаћи. О њој су и  књиге написане.

У порти “Романијске Лазарице” публика је имала прилику да чује и појање са Златибора и Ужица. Свака пјесма је  зборила о прошлости и данашњем тренутку  српских села, љубави и  срећи, али и  о суморној збиљи која их у овим временима стишће. Пјесме су то болне опомене, јер је данас пјевају  седамедестогодишњаци. Свака од њих је и прича о судбини  сеоских простора, у којима, нажалост, старци чувају традицију предачку.

Заорила се у црквеној порти и пјесма Пљевљака, Фочака, Власеничана, Невесињаца, Гачана, али и оних што са простора  Источног Сарајева, због ратних дешавања, одоше из  завичаја и настанише се у  равници- у Бијељини, Брчком и другим мјестима Српске, гдје  љубоморно чувају  свој етно-мелос.

Чула се на романијском саборовању и здравица бркајлије из Пљеваља – Милована Ђачића, која, на необично шаљив начин говори о ведрим тренуцима сеоске свакодневице. Познати  народни гуслар Срђан Трифковић са  Требевића, запјевао је уз струне гусала.  Ријетко ко  тако зна да једноставно, разборито збори  уз звуке древног инструмента. Посјетиоце је обрадовао и наступ дјечака и дјевојчица из Вишеграда, међу којима  се нашао и малишан са  гуслама у рукама.

Треба поменути и амбијент на позорници, простору одакле је према публици текла изворна пјесма. Извођачи су били окружени народним рукотворнама, дјелима  вриједних руку чланица Секције жена Удружења грађана “Аурора”, Удружења “Соколице и Сокочанке Наде Тошић, која се међу Романијкама издваја по мајсторству израде народних ношњи.

Организатори  Сабора су представницима свих  пјевачких група  уручили захвалнице. Силан  труд у организацији Саобра уложили су чланови  КУД-а “Завичај” Томислав Боровина, Ненад Вуковић, Добро Нинковић и други. И Установа за културу “Перо Косорић”, на челу са Иреном Шућур,  урадила је  много да  поменута манифестација остане у лијепом сјећању учесницима и публици.  Наравно,  не смије се  заборавити и  помоћ  свештеника Српске православне црквене општине Соколац, који су, заједно са запосленим у Духовном центру “Романијска Лазарица”,   учинили све да се  памти  дружење учесника Сабора српског пјевања на Романији. И водитељ  Горан Живковић је  мајсторски, поштујући свој занат, урадио свој дио посла.

На Сабору у Сокоцу учествовале су изворне  групе: „Загорје“ из Калиновика, „Плави невен“ и „Огњиште“ из Фоче, „Илићка“ из Брчког, „Потковаљ“, „Љубишња“ и „Бјелово брдо“ из Пљеваља, „Славија“ и „Срђан Кнежевић“ из Источног Новог Сарајева, „Младост“ са Пала, „Романијска врела“ из Мокрог, „Ужичке ере“ из Ужица, „Извор“ из Чајнича, „Сарајевско поље“ из Бијељине, “Свети Василије Острошки“ из Рогатице, „Стари Град“ из Вучије Луке, „Свети Ђорђе“ из Колашина, „Звуци Кадињаче“ из Заглавка, „Војковићанке“ из Војковића, Завичајни КУД „Извор“ из Добоја, „Распјевани Златибор“ са Златибора, Мушка пјевачка група КУД-а „Невесиње“ из Невесиња,  “Раде Јамина” Вишеград, “Миленко Ђукић” Власеница, “Јаворина” и “Планинке” из Пала и домаћини –  Пјевачке група КУД-а „Завичај“ из  Сокоца.

Организатори  захваљују и спонзорима,  онима  који су  финансијски  и надруги начин помогли. Ријеч је о Граду Источно Сарајево, општини Соколац  и  донаторима из Сокоца, Бања Луке и Бијељине.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име