Путинова животна прича није нимало лака

0
830

Владимир Владимирович Путин тренутно је најмоћнији човјек на свијету, нови руски цар, како воле да га зову, али пут од дјечака из сиромашне радничке породице до шефа Кремља није био ни лак, ни једноставан.

Предсједник Русије рођен је 7. октобра 1952. у Лењинграду, данас Санкт Петербургу. Његов отац Владимир Спиридонович Путин (1911-1999) и мајка Марија Ивановна Шеломова (1911-1998), обоје фабрички радници, већ су изгубили двоје дјеце. Најстарији Путинов брат Алберт умро је још као беба, док је други Виктор преминуо од дифтерије током опсаде Лењинграда.

Дигао мајку из мртвих

– Моји мајка и отац су чудом преживјели Други свјетски рат. Отац је служио војску у Севастопољу, у подморничким јединицама. Причао је како су га ранили Њемци, а цијели живот је провео са шрапнелима у нози. Кад су му дозволили да хода, стао је на штаке и пошао кући. Кад је стигао, видио је да болничари износе тијела мртвих из улаза, а међу њима и његову жену. Пришао је и учинило му се да дише, па је рекао болничарима да је жива. Рекли су му да неће преживјети, али је кренуо на њих штакама и натјерао их да је врате у стан. Подигао ју је на ноге и живјела је до 1998. године – испричао је Путин.

Он и његова породица живјели су у такозваним комуналкама, национализованим зградама, а стан су дјелили са још двије породице.

– Нисмо били богати. Моји родитељи живјели су од плате до плате и понекад су позајмљивали новац од других, али смо имали телевизор, као и наши сусједи – испричао је руски предсједник.

Школа му, причао је, није била важна – био је лош ђак и толико немиран да му није дозвољено да постане пионир. Међутим, све се промијенило кад је отишао у биоскоп и погледао филм „Мач и штит“, о руском шпијуну који се инфилтрирао у штаб СС. Тада је одлучио да постане шпијун, па се посветио џудоу и учењу страних језика.

Шпијунска каријера

Путин је завршио право на Лењинградском универзитету, гдје се зближио с професором Анатолијем Собчаком. Одмах по дипломирању 1975. прикључио се КГБ, а главни задаци у првим годинама били су му надзор странаца и конзуларних службеника. Од 1985. до 1990. служио је у Дрездену, у Источној Немачкој, гдје се преселила и његова супруга Људмила. Као обавјештајац, Путин је имао и значку источнонемачке тајне полиције Штази.

Када је срушен Берлински зид, разбјеснели Њемци, око 5.000 њих, разорили су зграду Штазија, па су затим опколили и зграду КГБ преко пута. Путин и седморица његових колега затражили су помоћ совјетске армије, али је то одбијено, па је сам Путин изашао пред масу и поручио:

– Ово је совјетска територија и ви сте на граници. Пуцаћу у сваког ко је пређе. Ја сам официр и имам пиштољ са 12 метака. Један сам оставио за себе, другачије не могу.

То их је умирило, а неколико дана касније повучен је у Русију. У вријеме августовског пуча против Михаила Горбачова 1991. напустио је КГБ с чином пуковника. Шпијунску каријеру је одмах замијенио политичком, а муњевит успон до Кремља започео је у администрацији некадашњег професора и градоначелника Лењинграда Анатолија Собчака. Када је његов ментор изгубио изборе 1996, Путин је прешао у Москву и постао део тима предсједника Бориса Јељцина, а већ 1998. нашао се на челу ФСБ, наследника некадашњег КГБ.

Обнова државе

Јељцин је Путина поставио за премијера Русије 9. августа 1999. године, а 31. децембра и за предсједника.

– Двије-три недјеље пред Нову годину Борис Николајевич ме је позвао у кабинет и рекао да је донио одлуку да оде и да ја морам да вршим дужност предсједника. Сједио сам и ћутао, а онда му рекао да је то тежак живот и да нисам сигуран да желим такву судбину. „И ја сам имао друге планове, али судбина је тако одредила. Мислим да је и ваша судбина таква да морате да доносите одлуке, сигуран сам да ћете успјети“, рекао ми је – испричао је Путин.

Неколико мјесеци касније Путин је побиједио на предсједничким изборима и започео обнову земље – за осам година БДП и куповна моћ скочили су за 72 одсто, а Русија је поново стекла војну моћ и међународни углед. Наравно, све то је имало цијену, па је Владимир Путин постао дежурна бабарога за Запад, гдје га оптужују за све – од тровања људи по улицама, преко организације демонстрација у Француској и Њемачкој, до избора америчког предсједника.

Путин је био на позицијама предсједника од 2000. до 2008. и поново од 2012, док је функцију премијера поново обављао од 2008. до 2012, када је шеф Кремља био његов најближи сарадник и такође Собчаков пулен Дмитриј Медведев.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име