Развој човјека досегао врхунац, напредовање у опадању

0
240

Дуго се вјеровало да је човјеков развој дуг процес који се састоји од сталног напредовања које ће трајати заувијек.

Али научници вјерују да је људски род досегао свој врхунац, да се управо креће преко својих могућности те да је човјеков напредак у опадању.

У склопу великог истраживања провјерени су подаци стари 120 година. Научници су закључили да постоје границе када су посриједи људске карактеристике и особине, попут година живота, као и крајње границе када су посриједи људска висина и снага.

У овом тренутку ми и даље настојимо помицати те границе, подсјећају научници. Упозоравају да, с обзиром на начин на који мијењамо околину у којој живимо, а притом мисле и на глобално загријавање, не само да те границе нећемо успјети помакнути него ће нас посљедице глобалног загријавања присилити на назадовање.

Брзина трчања која се некада чинила незамисливом данас је уобичајена, помакнуте су и границе када је човјекова животна доб посриједи, али с временом ће бити све мање таквих рекордних постигнућа и резултата, показује ново истраживање, преноси Хина.

Све ће мање људи успијевати да досегне рекорд у брзини трчања, али неће га и премашити, а ни људска животна доб више се неће знатно продуживати, пишу научници у чланку објављеном у часопису „Frontiers in Psychology“.

Нека својства се више не мијењају набоље, упркос сталним научним, медицинским и нутриционистичким побољшањима и постигнућима. То значи да су модерна друштва омогућила људској врсти да досегне своје границе. Прва смо генерација људи која је тога свјесна„, каже професор Жан-Франсоа Тозан с паришкога Универзитета Декарт.

Истовремено у неким стварима и постигнућима постепено назадујемо. Великим смо дијелом за то сами одговорни, јер смо негативно утицали на властиту околину„, истиче Тозан.

Биће то један од највећих изазова вијека у којем живимо, посебно због притиска антропогених човјекових активности које ће бити одговорне за негативан учинак на људско здравље и на околину„, рекао је париски професор.

Проучавајући опадање споменутих тенденција закључили смо да су оне рани сигнали да се нешто измијенило, али не набоље. У задњих десетак година међу становништвом неких афричких земаља примјетили смо да се њихова висина уопште смањила, што упућује на то да нека друштва нису више у стању прикупити довољну количину нутријената за своју дјецу нити одржати здравима своје потомство„, упозорава Тозан.

Француски професор и његове колеге мисле да би се политичари, владе и остале одговорне особе, у тренутку кад су утврђена ограничења људске врсте, требале фокусирати на то да се људима загарантује могућност досезања садашњих лимита, а не инсистирати на даљњем помицању граница.

С обзиром на ограничења када је околина посриједи, треба уложити пуно више средстава у постизање равнотеже с обзиром на све снажније притиске на екосистеме. Тек ако се успије у тому моћи ћемо разматрати могућност даљњег напредовања када су посриједи људски вијек и већина људских биомаркера„, каже Тозан.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име