Ротква – чистач тијела и дисајних органа

0
218

Ротква (Raphanus sativus) на нашој трпези није довољно заступљена, а посебно је битна у зимском периоду, када је организму потребна јака одбрана од вируса и инфекција.

Било да је црна или бијела, обилује корисним састојцима, који је чине изузетно љековитом. Обје врсте имају округао и вретенаст коријен, карактеристично оштрог мириса и реског укуса.

Потиче из Азије и једна је од најстаријих култивисаних биљака у свијету. Налази се и на цртежима гробница старих Египћана, који су је сматрали чудотворном и љековитом. У свијету је веома распрострањена, користи се као салата, зачин или лијек. Стари народи су цијенили њена својства, ефикасна је код проблема горњих дисајних органа, бронхитиса, кашља и туберкулозе, а препоручује се и против опстипације.

Црна ротква је карактеристична за наше поднебље. Због мириса и укуса подстиче апетит, најчешће се од ње прави салата, мијеша се са јабуком, маслином, киселим краставцима, зачињава маслиновим уљем и киселим млијеком или павлаком. Будући да је тешка за варење, требало би је сасвим уситнити, најбоље у миксеру. Веома је важно да се припрема непосредно прије јела, јер стајањем губи специфичан мирис и укус, али и љековите састојке. Има малу енергетску вриједност, садржи протеине, угљене хидрате, масти и целулозу. Од минерала обилује калијумом, калцијумом, фосфором, натријумом и гвожђем, а у мањим количинама има и магнезијум, сумпор, бакар, кобалт, цинк и флуор, сумпорно уље рафанол и друге корисне састојке.

Добро је да се једе чим се појави инфекција у организму, најчешће се користи код поремећаја рада јетре и жучне кесе. Сок црне роткве поспјешује производњу жучи, чини је проходнијом, разлаже каменчиће и заправо испира жучну кесу. Међутим, прије него што се започне терапија, обавезно би требало консултовати се са љекаром, јер је некада може да буде и контраиндиковано.

Без соли!

Роткву нипошто не би требало солити, јер постаје штетна. Особе са упалом желуца, чиром на дванаестопалачном цријеву и обољелим бубрезима на ову намирницу боље да забораве, јер за њих може да буде контраиндикована. Такође, када дуже стоји, не само да губи мирис, укус и љековита својства, већ и ослобађа токсичне састојке који могу да нашкоде здрављу.

Црна ротква се препоручује и код плућних обољења и кашља. Исјече се корјен заједно са кором на танке кришке и слаже у слојевима у чинију. Сваки слој се посебно посипа шећером, по могућности смеђим у праху. Посуда се затим прекрије кухињском крпом и остави да одстоји 24 часа. Добијени сируп се проциједи и сипа у херметички затворену бочицу. Током дана, у једнаким размацима, узима се четири до пет кашика. Терапија се спроводи док се здравствено стање не побољша.

Бијела ротква је типична за источњачку кухињу, посебно кинеску и јапанску. Јапанци је називају “чистачем тијела”, јер снижава холестерол и триглицериде, као јак диуретик топи пијесак и камен у бубрегу, помаже да се лакше свари масна храна, смирује бронхитис, ублажава кашаљ и стимулише рад жучи. Уз помоћ састојка рафанола, етеричног сумпорног уља, поспјешује излучивање слузи из дисајних органа, због чега се сок или сируп препоручују код бронхитиса, прехладе и кашља. Састојак лизоцин дјелује антибактеријски.

Повољан однос минерала, а посебно калијума и натријума, има диуретичко својство и избацује сувишну воду и холестерол из организма, тако да едеми на ногама нестају. Однос калцијума и фосфора омогућава да се калцијум потпуно искористи. Од витамина највише има Ц, а затим каротен (провитамин А), као и витамине Б групе. Ова врста роткве разграђује тврде масне наслаге дубоко у тијелу и токсине. За жене је ротква посебно важна, јер захваљујући минералима и ензимима утиче и на подмлађивање. Осим тога, стимулише и регулише менструацију, повећава мљечност код дојиља. Коктел сокова од роткве, шаргарепе и цвекле поправља крвну слику и прочишћава тијело.

Сок за жучну кесу

Свјеже исцијеђен сок се препоручује код проблема са жучи и код дисфункције јетре. Припрема се тако што се ротква добро опере, ољушти, изренда, а затим исциједи у соковнику. Сок се пије четири до пет дана, неколико пута дневно узима се кашичица до двије, а укупно 1 до 1,5 дл. Након тога прави се пауза 2,3 дана, па се поступак понавља да би се љековито дејство испољило у пуној мјери. У народној медицини свјеже исцијеђени сок препоручује се и код неуралгија и ишијалгија. Сок се утрљава у кожу дуж нерва, при чему се на терапијски ефекат не чека дуго.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име