Сазнајте које пожељне особине су красиле српску дјевојку у прошлости

0
263

У лирској народној пјесми “Српска ђевојка”( У Милице дуге трепавице), коју је записао Вук Караџић, опјеване су физичка и духовна љепота српске дјевојке Милице, њено лијепо лице и тијело, срдачност и љупкост. О Милици и њеном изгледу нам говори младић који занесен њеном изузетном љепотом дуге три године покушава да јој ухвати поглед и у њеним црним очима види шта она осјећа.

Ево каква је била Милица:

Пјесма почине описом Миличиног лијепог бијелог лица и дугих црних трепавица, толико дугих да јој прекривају црвене јагодице. Испод трепавица се крију црне очи, али младић нема прилику да их види, јер их Милица својим трепавицама крије.

Овај опис Миличиног спољашњег изгледа је само повод да се скрене пажња на њене духовне особине и лепоту њене душе која се више цијенила од љепоте њеног лица. Младић је желио да сагледа њено лице које је стално сагнуто и њене очи које су биле сакривене трепавицама јер јој је поглед оборен ка земљи само да би открио шта она мисли о њему и да ли га је примјетила међу осталим момцима. Зато сазва коло надајући се да ће га Милица погледати и открити му своје мисли.

Али, чак и у колу међу осталим дјевојкама, Милица не мијења своје понашање. Она и даље гледа у земљу и крије своје очи, чак и у тренуцима када муње небо запарају. Док остале дјевојке изненађено подижу поглед ка небу и потпуно откривају и лице и поглед, Милица и даље гледа у зелену траву.

Овакво Миличино држање је неуобичајено и несхватљиво и друге дјевојке га објашњавају или као лудост или као превелику мудрост. Оне не знају да оно само показује особине Миличине личности, да је мирна и сталожена особа која у сваком тренутку зна шта треба да учини, особа коју ни појаве муња на небу неће изненадити.

Ово су унутрашње особине које су красиле Милицу:

Милицина физичка љепота је била велика, али је још већа била њена унутрашња душевна љепота. Била је скромна, смјерна и стидљива дјевојка, мирна и сталожена у сваком тренутку.

Подсјетимо се и стихова ове народне лирске песме:

СРПСКА ЂЕВОЈКА

 

У Милице дуге трепавице,

прекриле јој румен’ јагодице,

јагодице и бијело лице;

ја је гледах три године дана,

не могах јој очи сагледати,

црне очи на бијело лице,

већ сакупих коло ђевојака,

и у колу  Милицу ђевојку,

не бих ли јој очи сагледао.

Када коло на трави играше,

бјеше ведро, па се наоблачи,

по облаку засјевше муње,

све дјевојке к небу погледаше,

ал не гледа Милица ђевојка,

већ преда се у зелену траву.

Дјевојке јој тихо говорише:

“Ој Милице, наша другарице!

Ил’ си луда, ил’ одвећ мудра?

Те све гледаш у зелену траву,

а не гледаш с нама у облаке,

ђе се муње вију по облаку.”

Ал говори Милица ђевојка:

“Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра,

нит’ сам вила, да збијам облаке,

већ ђевојка да гледам преда се.”

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име