Сјећање на Дан Републике

0
361

Данас се навршава 75 година од одржавања Другог засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) у Јајцу, на коме је донесена одлука о федералном устројству будуће социјалистичке Југославије, земље које више нема.

Тај дан, 29. новембар, проглашен је Даном Републике, који је касније слављен као празник готово шест деценија, све до 2002. године, од када се званичнио не обиљежава.

Друго засједање АВНОЈ-а одржано је 29. и 30. новембра 1943. године и на њему је донесена одлука да се Југославија изгради на федеративном принципу, под вођством само једне странке – Комунистичке партије Југославије.

На том скупу је одлучено да се будућој Југославији припоје јужнословенске територије које су на крају Првог свјетског рата остале у саставу Италије (Истра, Задар, Словеначко приморје, Јулијска Крајина и друге).

Одлучено је и да се формира Национални комитет ослобођења Југославије који је имао извјесна својства владе, а одузета су законска права југословенској влади у избјеглиштву, забрањен је повратак у земљу краљу Петру II Карађорђевићу, до краја рата.

АВНОЈ је увео назив маршала Југославије и додијелио га партизанском врховном команданту Јосипу Брозу Титу. Функција предсједника “прве владе” нове Југославије повјерена је Титу.

На двогодишњицу засједања у Јајцу, 29. новембра 1945, дотадашња Демократска Федеративна Југославија преименована је у Федеративну Народну Републику Југославију, што значи да је монархија и формално оборена, а 31. јануара 1946. проглашен је први Устав ФНРЈ.

Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ – прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне плотуне…

Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме на празник социјалистичке Југославије, а тај дан био је препознатљив и по традиционалном “ићу и пићу”, у изобиљу.

Празник није преживио распад СФРЈ ни у једној републици некадашње заједничке државе осим у Србији, гђе је укинут тек 2002. одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ (Црна Гора је “одустала” од званичног празновања неколико година раније).

Ратна разарања “оштетила” су и сјећања и емоције, остали су само југоностралгичари на свим просторима некада велике државе “од Вардара до Триглава”, а ни њих није много.

Словенци су међу највећим југоносталгичарима, најбројнији су међу посјетиоцима Титовог гроба на Дан младости, најзаинтересованији за прославе свих некада заједничких празника…

Дана Републике сјете се традиционално и у Тивту где “стари борци” и антифашисти користе прилику да повуку паралелу између срећно проживљених времена у, кажу, “најлепшој држави на свијету” са тренутним дешавањима на свјетској и држваној политичкој сцени.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име