Сјећање на Николу Теслу, једног од највећих умова свијета

0
89

На данашњи дан, прије 74. године урмо је један од највећих умова свијета, српски научник Никола Тесла, без чијих би изума савремена цивилизација данас имала потпуно другачији изглед.

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану у Лици на простору тадашњег Аустријског царства као син православног свештеника, а своје најзначајније проналаске изумио је у Америци.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инсистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмерну.

Највише је свијету допринио као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Тесла је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као Теслин трансформатор, трансформатор без језгра, Теслина завојница или Теслин калем.

Никола је дошао у Америку 6. јуна 1884. године у Њујорк. Са собом је носио писмом препоруке које је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора, а насловљено на Томаса Едисона. У писму је писало: „Ја познајем два велика човјека, а ви сте један од њих, а други је овај млади човјек“.

Едисон је запослио Теслу у својој компанији „Едисонове машине“, гдје му је понудио да уради потпуно репројектовање генератора једносмерне струје Едисонове компаније, за шта му је понудио 50.000 долара (1,1 милион долара данас), кад све буде успјешно завршено и направљено.

Тесла је радио скоро годину дана и Едисоновој компанији донио неколико патената, који су зарадили невероватан профит, а када је питао о обећаних 50.000 долара, Едисон му је одговорио „Тесла, ви не разумијете наш амерички смисао за хумор“.

Едисон је пристао да повећа Теслину плату за 10 долара недељно, као врсту компромиса, што значи да би требало да ради 53 године да заради новац који му је био првобитно обећан.

Тесла је дао отказ моментално и основао сопствену компанију „Tesla Arc & Light Company“. Почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја.

Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генераторе и моторе, а са инжењерима компаније „Вестингхаус“ направио је припреме за реализацију прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима по Теслином систему, која је била једно од свјетских чуда тога доба.

У Њујорку изводи јавни експеримент са радио-управљаним, теледиригованим бродом. Ови патенти су му посмртно, пред Врховним судом САД, донијели приоритет у открићу радија.

Тесла је био пионир и радио-технике, бежичне телеграфије и радара, а једини је Србин у чију част је названа једна међународна јединица мјере, јединица мјере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља – Тесла /Т/.

У периоду 1901-1905. године градио је велику експерименталну станицу – централу са високим антенским торњем на Лонг Ајленду крај Њујорка, са идејом да реализује свој „Свјетски радио-систем“, али тај пројекат никада није завршио, као ни његов пројекат бежичног преноса струје.

У пројекту „Светски радио-систем“, говорећи ондашњим техничким речником, описао је у 12 тачака оно што се данас зове бежични интернет, мобилна телефонија и џи-пи-ес.

Једини боравак Тесле у Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године, када је дошао на позив Ђорђа Станојевића, а примио га је и краљ Александар Обреновић, који га је одликовао Орденом Светог Саве.

Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе, где је рекао да је „остао Србин и преко мора, гдје се бави испитивањима“.

То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету – поручио је Тесла студентима.

Теслин боравак у Београду оставио је дубоког трага, међутим, иако је добио 12. септембра признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана ипак је изабран 1894. године, а за редовног 1937. године.

Тесла је умро 7. јануара 1943. године, у 77. години, у хотелу „Њујоркер“ у Њујорку, гдје је и сахрањен након опела служеног у српској Саборној цркви Светог Јована Богослова на Менхетну.

Посмртни остаци једног од највећих људи који су живјели у прошлом вијеку налазе се у Музеју Николе Тесле у Београду у урни идеалног сферног облика.

У Србији се дан рођења Николе Тесле обиљежава као национални Дан науке.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име