Сјећање на убијене цивиле у селу Пресјеница

3
1598

Данас је годишњица некажњеног злочина муслиманских екстремиста у селу Пресјеница у општини Трново. У једном дану је масакрирано 23 стараца српске националности, а до данас нико није одговарао.

У зору 7. јула 1992. муслимански терористи – припадници злочиначке тзв. “Армије БиХ” извршили су напад на мала, сиромашна села Горња и Доња Пресјеница. У нападу на ова српска села убијено је 23 стараца. Међу жртвама је било десет жена.

Према попису из 1991. у селу Горња Пресјеница живело је 38 становника и сви су били српске националности. У селу Доња Пресјеница живјело је 60 лица српске националности.

Жртве су убијене на врло свиреп и окрутан начин и то најстрашнијим методама какве нису виђене ни током Другог светског рата. Српски цивили су затирани секирама, ножевима, сабљама а неки су и обезглављени и живи спаљени.

Поједини цивили који су имали ту “срећу” да преживе одведени су у злогласне трновске логоре гдје су мучени и изложени најстравичнијим тортурама. Сва имовина, храна и стока су опљачкани док су куће и објекти до темеља попаљени и разрушени.

Најстарија жртва је био Лазар Поповић, стар 88 година док је најмлађа жртва била Дана Штака (29) која је масакрирана заједно са својом болесном мајком.

Доста Срба је страдало док су се крили по шумама. Неки од њих су успјели да се преко Кијева пребаце на српску територију.

Жртве ратног злочина:

  1. Јанко (Богдан) Поповић (1913)
  2. Мирко (Данило) Шеховац – Лола (1926)- непокретан,
  3. Танкосава (Никола) Шеховац (1924)
  4. Коста (Глигор) Шеховац (1906)
  5. Јованка (Божо) Шеховац (1909)
  6. Савка (Ристо) Љубоја (1908)
  7. Мирко (Илија) Крављача (1908)
  8. Коса (Васо) Крављача (1926)
  9. Душан (Вељко) Цвијетић (1933)
  10. Зора (Неђо) Цвијетић (1933)
  11. Милош (Божо) Цвијетић (1909)
  12. Винко (Милош) Цвијетић (1933)
  13. Драгица (Љубо) Цвијетић (1932)
  14. Драгица (Тодор) Цвијетић (1912)
  15. Аранђија (Марко) Штака (1925)
  16. Дана (Жарко) Штака (1963)
  17. Данило (Станиша) Пуцар (1913)
  18. Раде (Перо) Шеховац (1940)
  19. Момчило (Саво) Дошло (1954)
  20. Лазар Поповић (1904)
  21. Душан Шиљеговић (1914)
  22. Драган (Јово) Вукомановић (1930)
  23. Саво (Петар) Клепић (1948)

Током муслиманске агресије на Трново (1992-1995) убијено је 385 грађана српске националности, од чега су њих 128 били цивили. Током агресије на Трново није страдао није цивил бошњачке националности. Велики број српских цивила – жена, деце и стараца одведено је у бројне муслиманске логоре где су изложени најстаршнијим тортурама а многе жене су и силоване. Неколико Срба је у тим логорима испустило душу. До данас за ове злочине нико није одговарао.

3 коментара

  1. Ne slažem se sa komentarom da su to mala i siromašna sela, možda su slabo naseljena, ali mala sigurno nisu. Bagato je to selo svim i svačim bilo, od stočnog fonda do poljoprivrednih kultura, vikend objekata je više bilo nego kuća domicilnog stanovništva. Stanovnici su uglavnom radili u Sarajevu a njihovi roditelji živeli u Presjenici, vikend su uglavnom provodili zajedno u Presjenici. Bogata je vodom, ima preko tri stotine izvora koji se ulivaju u istoimenu rijeku. Izuzetno kvalitetna zemlja za obradu, bujna vegetacija, šume, pašnjaci i izuzetno čist planinski vazduh, zbog samog položaja iste između dvije olimpijske planine, Bjelašnice i Jahorine. Osim ako administrator bogatstvom ne smatra nešto drugo… A što se tiče zločina on je nesporan i za svaku osudu ! Žrtvama večni pokoj.

    • Sela u opstini Trnovo su bila naljepsa sela. Potoci, vodenice, vodopadi, livade, sume…raj za oci i odmor za dusu. Za njih me vezu naljepse uspomene iz ranog djetinjstva…

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име