Сјећање на Вука Чвору – великог човјека, истакнутог борца и дисциплинованог старјешину

0
1912

Дисциплинованост, искреност, праведност и одговорност, неке су од врлина које је посједовао мајор Вуко Чворо, човјек који је оставио неизбрисив траг у стварању Републике Српске и раду полиције Републике Српске при ЦЈБ Српско Сарајево, гдје је провео посљедње године свог живота.

Породица и пријатељи полагањем цвијећа и паљењем свијећа обиљежиће данас трогодишњицу смрти свог сина, супруга, оца, брата и пријатеља мајора Вука Чвора, који је 27. априла 2016. године након краће и тешке болести преминуо у 58. години живота.

Име мајора Вука Чвора и данас, три године након што нас је напустио, није изгубило на значају и вриједности када је у питању био његов однос према послу, полицијској служби, али и сјећања из ратних дана у Војсци Републике Српске и војној полицији, још увијек су свјежа међу пријатељима и људима са којима је радио и провео свој животни вијек.

Вуко Чворо је рођен 6. септембра 1958. године у селу Миошићи, општина Пале. Рат га затиче у Лукавици, гдје је радио у тадашњој касарни „Славиша Вајнер Чича“, са чином капетана прве класе. Средином 1992. године Главни штаб Војске Републике Српске га поставља за команданта 2. Прачанског батаљона, а годину дана након тога је прекомандован на чело 2. Касиндолског батаљона.

У зиму 1994. године долази на чело 4. батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, гдје је дочекао крај рата у чину мајора. По завршетку рата, Чворо ради као официр у Војсци Југославије, касније Србије и Црне Горе. Остаје у родним Палама и обавља дужност начелника 505. моторизоване бригаде, све до августа 1999. године када прелази у МУП Републике Српске.

Тог првог сусрета, доласком у Војну полицију 1994. године, сјећају се и његови тадашњи саборци, ветерани 4. батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, који су за Катеру рекли да ће Вука Чвору памтити као великог човјека, изузетног старјешину и војника, али и доброг пријатеља са којим су наставили да дијеле добро и зло и након завршетка одбрамбено-отаџбинског рата.

„Вуко Чворо је био дисциплинован и одговоран човјек, поштовао је сва правила, критеријуме и није никад одустајао од њих. Имао је војничко држање, војничку дрскост, све задатке које је добијао, извршавао је дисциплиновано и одговорно“, рекли су нам ветерани Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса.

Они кажу да је Вуко важио за праведног човјека, увијек спремног да се ухвати у коштац са проблемима и условима живота у којима је живио, те да је често и другима помагао.

„Он није знао шта је то превара, није знао да изневјери, имао је свој став и поштовао је договоре, помогао пријатеље и колеге. Као хришћанин често је мислио на друге, посебно у тешким ситуацијама кад смо разговарали знао је да пусти сузу, што говори да је био осјећајан и емотиван човјек“, рекли су нам из Удружења ветерана Војне полиције СРК.

Мајор Вуко Чворо у Министарство унутрашњих послова Републике Српске долази 1999. године и ступа у радни однос у Центру јавне безбједности, тада Српско Сарајево, на позицију инспектора за одбрамбене припреме.

Вуко са сином Бојаном

Начелник Полицијске управе Источно Сарајево Бранимир Шеховац о Вуку Чвори има само најљепше ријечи и подсјећа када су се први пут упознали.

„Вука сам упознао још за вријеме мог студирања на Вишој школи унутрашњих послова Републике Српске, када је он обављао дужност командира Полицијске станице за безбједност саобраћаја у ЦЈБ Српско Сарајево. Током свог рада, увијек је показивао висок степен професиналности у свом раду, а међу колегама је био цијењен и поштован“, каже Шеховац за Катеру.

Шеховац додаје да је покојни Вуко све вјештине које је стекао у ЈНА, а касније у Војсци Републике Српске, као старјешина и одговорно лице, касније примјенио у свом раду у МУП Републике Српске и ЦЈБ Српско, касније Источно Сарајево.

„Цијелу каријеру у полицији Републике Српске обављао је на позицијама руководећег службеника и неријетко је показивао своју хуману страну према свим колегама и грађанима са којима се сусретао. И дан данас, сјећамо се неких анегдота везаних за покојног Вуку, који је нажалост прерано преминуо недочекавши пензију, коју је заиста заслужио“, истиче Шеховац.

Он додаје да је смрт Вука Чвора велики губитак за његову породицу, али свакако и велики губитак за нашу заједницу и Министарство унутрашњих послова Републике Српске, гдје је провео дуги низ година.

Вуко Чворо је у Центру јавне безбједности Источно Сарајево радио на позицијама инспектора за одбрамбене припреме, командира Полицијске станице за безбједност саобраћаја, начелника Одјељења полиције, замјеника начелника ЦЈБ Источно Сарајево и помоћника начелника ЦЈБ Источно Сарајево, до дана смрти, 27. априла 2016. године.

Два пута је рањаван током рата. За ратне заслуге у одбрамбено-отаџбинском рату 1996. године је одликован Орденом Милана Тепића од стране првог предсједника Републике Српске Радована Караџића, те медаљом Заслуга за народ.

Иза њега остали су мајка Нада, супруга Добрила, синови Бојан и Дамјан, унук Богдан и снахе Јована и Ана. Сахрањен је на породичном гробљу у родним Миошићима.

 

Аутор: Миљан Рашевић

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име