Сјећате ли се динара, српског, ратног динара?

0
1248

Динар је био званична новчана јединица Републике Српске, а издавала га је Народна банка Републике Српске. Динар Републике Српске је средином 1992. наслиједио динар СФРЈ, који је до тада био званична новчана јединица.

Динар! Некадашња валута. Многи који су „расли“ на динару кажу да су се, са динаром у џепу, осјећали сигурно и слободно. Динар је градио, стварао, школовао, водио на љетовања, зимовања, у иностранство, у бољи живот…

А када је „бољи живот“ постао ратна стварност, када су почеле да се руше темељне вриједности, „посрнуо“ је и динар. Заправо, и динар је добио свој „ратни“ лик, који се, додуше, често мијењао.

Ко је живио у Босни и Херцеговини у ратном периоду 1992–1995. сјећа се ратних валута које су тада биле у оптицају. У зависности од тога да ли сте живјели на територији под контролом Армије БиХ, Војске РС-а или ХВО-а, имали сте додира са бх. динарима, динарима РС-а или хрватским динарима. Касније су све ове валуте замијењене другима. Умјесто бх. динара данас имамо конвертибилну марку на цијелом подручју БиХ. Хрвати су динаре замијенили кунама, а динар РС-а је још током рата стављен ван оптицаја и умјесто њих су се користили динари тадашње СР Југославије.

Народна банка Републике Српске је била самостална и јединствена емисиона установа монетарног система Републике Српске, одговорна за монетарну политику, за стабилност валуте и за финансијску дисциплину.

Уређење Народне банке Републике Српске је било прописано њеним статутом кога је потврђивала Народна скупштина Републике Српске. Органи Народне банке су били: Савјет и гувернер.

Савјет Народне банке је имао седам чланова. Гувернер је био његов предсједник по положају, а осталих шест чланова је бирала Народна скупштина Републике Српске (три на приједлог Владе Републике Српске, три на приједлог гувернера). Мандат им је трајао пет година. Савјет је разматрао и доносио одлуке о утврђивању монетарне политике и политике интервенција Народне банке Републике Српске на девизном тржишту, доносио пројекцију монетарне политике, утврђивао приједлоге закона и других општих аката из области монетарног, девизног и кредитног система, доносио статут, финансијски план и годишњи обрачун Народне банке и утврђивао опште смјернице за пословање. Савјет Народне банке је доносио пословник о свом раду.

Гувернера Народне банке је именовала Народна скупштина Републике Српске на приједлог предсједника Републике, на мандат од пет година. Гувернер је представљао и заступао Народну банку. Био је одговоран за руковођење Народном банком, за организовање њеног пословања и за њен рад. Поред гувернера, постојао је и замјеник гувернера и један или више вицегувернера. Замјеника гувернера, на гувернеров предлог, именовала је Народна скупштина Републике Српске уз прибављено мишљење Савјета Народне банке. Вицегувернера, на гувернеров приједлог, именовао је Савјет Народне банке. Мандат им је трајао такође пет година.

Након спровођења Дејтонског мировног споразума, њене надлежности прешле су на Централну банку Босне и Херцеговине, а неке на Агенцију за банкарство Републике Српске.

Прва серија новчаница је уведена 1992. године и била је везана за југословенски реформисани динар СРЈ, према ком је имала курс од 1:1.

Друга серија новчаница је уведена 1. октобра 1993. године, замијењујући претходну у односу 1:1.000.000, што је одговарало и деноминацији Новог динара Савезне Републике Југославије.

Након тога, Република Српска је користила југословенску валуту (прво такозвани „динар из 1994. године“ 1. јануара 1994, а затим „нови динар Републике Српске“ 24. јануара 1994) све до 1998. године, када је у употребу ушла конвертибилна марка.

Обје серије папирних новчаница Републике Српске су пуштене у оптицај само као папирне новчанице. Прва серија динара је издата у апоенима од 10 динара до 10 милијарди динара, а друга серија динара је издата у апоенима од 5.000 динара до 50 милијарди динара.

У сваком од та два издања дизајн различитих апоена се разликовао сасвим мало, углавном у нијансама боја, с тим што су се дизајни та два издања битно разликовали. Динар из 1992. године на обjе стране новчанице истиче тадашњи грб Републике Српске, док динар из 1993. године на лицу представља портрет Петра Кочића.

Нека издања динара из 1993. године су прештампана преко новчаница из 1992. године.

Осим према југословенском динару, динар Републике Српске је имао једнак однос и према динару Републике Српске Крајине. Међутим, динар Републике Српске Крајине, иако скоро истовјетног дизајна и потпуно једнаког курсног односа, није кориштен у слободном оптицају паралелно са динаром Републике Српске, какав положај је имао тадашњи југословенски динар.

Прву серију папирних новчаница Републике Српске је издала Народна банка Републике Српске, односно Народна банка Српске Републике Босне и Херцеговине, што је неколико мјесеци током 1992. године (до промјене назива 12. августа 1992.) био првобитни и краткотрајни назив Народне банке Републике Српске.

Прва серија се састоји од 16 динарских апоена који су штампани током 1992. и 1993. године.

Новчанице су штампане у вриједности од 10 до 10.000.000.000 динара. Мотив на новчаницама је грб Републике Српске. Првих осам новчаница у вриједности од 10 до 50.000 динара садрже потпис (М. Врачар) првог гувернера Народне банке Републике Српске и штампане су 1992, а осталих једанаест у вриједности од 100.000 до 10.000.000.000 динара садрже потпис (М. Пејић) другог гувернера Народне банке Републике Српске и штампане су 1993. године.

Првобитни изглед новчаница који је направљен прије 12. августа 1992. садржи натпис „Народна банка Српске Републике Босне и Херцеговине“ и кориштен је на првих 14 новчаница у вриједности од 10 до 10.000.000, док посљедње четири новчанице од 50.000.000 до 10.000.000.000 динара садрже натпис „Народна банка Републике Српске“.

Лице (аверс) је исписано ћириличним писмом, а полеђина, односно наличје (реверс) латиничним писмом.

Новчанице од 50 динара из 1992. су 1993. прештампане, и дата им је друга вриједност.

На лицу и наличју је прештампан дио натписа „50 педесет динара“, односно само „динара“, а преко воденог жига доштампан натпис „МИЛИОНА ДИНАРА“.

Боја новчаница од 50 милиона динара је тамносмеђа преко ружичасте и сиве подлоге.

Друга серија динара Републике Српске је штампана након деноминације валуте 1. октобра 1993. године. Новчанице је издала Народна банка Републике Српске 1993. године. Мотив на лицу је лик Петра Кочића, а на полеђини грб Републике Српске.

У ову кратку историју „ратног“ динара нису могле да стану све оне бројне приче наговијештене на почетку овога текста. Нису, јер би се, вјероватно, претвориле у носталгичну причу о једној валути које више нема, о једној земљи које више нема и о неким „старим добрим временима“. Но, ако нисте од оних који немају „ни динар у џепу“, није лоше ни сада. Динар је настрадао на свим пољима, али у флоскулама, изгледа, „живи“ боље од других валута.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име