Славко Штимац – Добрица и у филму и у животу

0
365

Славко Штимац, вјечити дјечак југословенске филмске сцене, за више од 40 година на филму заслужио је, кажу актери филма “Име: Добрица, презиме: непознато”, да му буде направљен филмски омаж, што је остварено управо у овом остварењу.

Сам Штимац, који је присуствовао промоцији филма одржаној у Требињу на “Данима Кинотеке Републике Српске”, истакао је да је идеја да се у филму прати ретроспектива његовог одрастања на филму и сазријевања у глумачком смислу потекла у ствари од Срђе Пенезића.

“Он јако добро познаје те ствари и одмах му је синула идеја да мене уклопи у филм на тај начин и питао ме да искористи то што сам ја у ствари растао на филму и да убаци неке фрагменте мога одрастања у различитим филмским улогама. Те делове је инкорпорирао у неке сцене, па је на тај начин пратио истог човека, што нико до сада није урадио. Тако сада имате у распону од 40 година мене као главног лика – малог Добрицу, па све већег и већег до данашњих дана, што је куриозитет у овом нашем филму”, каже Штимац.

Каже да је екипа филма сложно радила на овом остварењу и реализовали су га “редовним путем”, односно преко конкурса Филмског центра Србије који су прошли, па су сви заједно били и продуценти и радили колико су могли.

“Идеја је била да се направи нешто инспиративно за људе, јер нам се некако чинило да се тим људским патологијама не посвећују велики филмови и да је крајње време да се то мења, па смо одлучили да мало променимо ту перцепцију и направимо нешто што ће дотаћи емоције људи и што се једном речју зове доброта и људскост, а да не буде опет патетично и да има једну разиграност, да има духа”, рекао је Штимац.

Топлу, људску причу са великим порукама које шаље ово остварење и сам Штимац је, како каже, одиграо са уживањем, а реакције на филм су толико добре да цјелокупном тиму “дође да направе нешто слично”.

Он, међутим, и без нових пројеката има доста посла и толико је заузет да је требињска пројекција филма “Име: Добрица, презиме: непознато” помјерена за септембар, иако је првобитна замисао била да се прикаже у октобру, али он тада не би могао доћи.

“Сада завршавам другу сезону телевизијске серије у Београду ‘Убице мог оца’ која је рађена и прошле године, а ове године траје друга сезона. Играо сам летос и у Загребу у једној крими-серији сличној овој београдској – ‘Почивали у миру’, а посебно ми је занимљива једна представа коју сам радио на Брионима која је посвећена великом боксерском шампиону Мати Парлову”, додаје Штимац.

Иако се о његовим улогама доста зна, од малог пастира у “Вуку самотњаку”, коју је играо још као дјечак, до улоге популарног југословенског боксера Мате Парлова, о његовом приватном животу се мало пише, осим што је познато да је његова супруга Весна Голубовић сценограф и продуцент овог филма и да му је била велика подршка, како каже, “увек и у свему”.

За овако добар филм, који је од почетка приказивања назван причом о доброти и племенитости, потребно је, како нам је рекао, да се сложи цијела екипа, а то су он, његова супруга и његов добар пријатељ Срђан Пенезић урадили заиста с љубављу.

Нема материјала за жуту штампу За Славка Штимца се не вежу скандали и око њега је мало новинара и жуте штампе.

“Не припадамо ми том миљеу. Нисмо ми посебно занимљиви за ту врсту штампе. Оно што њих посебно занима – то се у нашим животима једноставно не дешава”, каже Штимац, готово идентично како је говорио и његов покојни колега Драган Николић.

“Драган је био диван човек, он и Милена. Мислим да не морам ништа да говорим, то су мени омиљени људи из бранше, а ето, нажалост, оде и он, и Љубиша, Бата, генерације једна за другом, али је то тако, природно”, закључио је Штимац.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име