Спутњик: Зашто санкције Русији не дјелују

0
106

Свјетска банка и Међународни монетарни фонд (ММФ) потврдили су опоравак руске економије и предвиђају јој даљи раст у наредне двије године. Таква процјена двије ауторитативне међународне институције показује да антируске санкције нису постигле циљ. Штавише, више су нашкодиле земљама које су Русији увеле те рестриктивне мјере.

Оптимистичне прогнозе аналитичара Свјетске банке и ММФ засноване су, прије свега, на расту цијена нафте. „Црно злато“ је знатно поскупило у другој половини 2017. године, а нафта је досегла цијену од скоро 70 долара за барел, што одговара руској привреди.

Русији иде на руку и ситуација у свјетској економији — Москви помаже глобално повећање обима трговине и инвестиција, наводе економисти Свјетске банке.

Према прогнозама међународних институција, руска привреда би ове године требало да оствари раст од 1,7, а у 2019. години од 1,8 одсто.

Осим тога, Русија се нашла и међу земљама које су у стању да у наредне двије године постану важни покретачи раста свјетске економије. На тој листи ММФ-а су и САД, Канада, Бразил и Турска.

Руски економисти, међутим, објашњавају да је стварни раст руског БДП-а још већи, с обзиром да Свјетска банка и ММФ рачунају у доларима, док руска економија остварује добит водећи евиденцију у рубљама.

Стручњаци објашњавају да колебање курса значајно утиче на статистику — испоставља се да са слабљењем рубље реални обим економије расте још брже.

Оптимистичне прогнозе ММФ-а и Свјетске банке указују и на ниску ефикасност антируских санкција. Међутим, то је нешто што се и раније знало. Прошле године су УН израчунале да су због рестриктивних мјера привреде Европске уније и САД изгубиле два пута више од Русије — 100 милијарди долара у поређењу са 55 милијарди долара.

Руски експерти наводе да санкције не само да нису спријечиле опоравак руске привреде, већ су га и подстакле. Постоји значајно повећање индустријске производње. Један од разлога за то је повратак капитала у земљу и инвестирање у пројекте на територији Русије.

Слабљење рубље довело је до раста цијена увозних производа, а домаћи произвођачи су повећали марже. Ситуацију су искористили и руски извозници, који су постали конкурентнији на страним тржиштима.

Руси су покренули производњу у многим сферама, а увозну робу су замијенили домаћим производима, што је такође одиграло значајну улогу у руској привреди. Конкретно, убрзан развој агроиндустријског комплекса, у великој мјери, био је подстакнут антируским санкцијама, као и контрамјерама, које је Москва увела Западу као одговор на те санкције.

Као резултат тога, Русија је избила на прво мјесто као највећи извозник пшенице у свијету.

„Санкције нису биле ефикасне из више разлога. Прије свега, зато што је у тренутку увођења тих рестриктивних мјера руска економија била толико отворена да је то отежавало њен развој, а посебно је постојао висок степен зависности од увоза хране и неких других роба. С друге стране, увођење санкција је подстакло развој индустрије, прије свега аграрног сектора и оних индустријских грана гдје је било могуће успоставити снабдијевање са других тржишта. Такође, треба имати на уму да је руски буџет формиран на основу цијене нафте од око 40 долара за барел, а сада је цијена између 65 и 70 долара, тако да је Русија добила и додатне изворе за попуњавање буџета и могућности инвестирања, како у Фонд развоја, тако и у посебне гране привреде. Тиме се објашњавају повољне прогнозе раста руске економије“, каже за Спутњик Валериј Абрамов, научни сарадник Универзитета за финансије при Влади РФ.

Директор Института за бизнис и пословну администрацију Сергеј Мјасоједов сматра да ће се „интересовање за руска питања повећавати, заједно са растом санкционог притиска“.

 „Ми треба да идемо својим путем и наставимо да ширимо економску сарадњу са великом групом земаља, које ни на који начин нису повезане са политизованим одлукама. Санкције се могу увести свакој земљи, у било којем формату, а то је, према мом мишљењу, глупо и штетно, јер одузима могућности за равноправан дијалог, за рјешавање проблема и подиже вјештачке баријере. Санкције ништа добро не доносе, осим политичког задовољства земљама које их намећу. Обично санкције послије неког времена престају да дјелују, а најчешће се враћају као бумеранг оним земљама које их намећу. Мислим да би човјечанство што прије требало да се одрекне те глупости и да се окрене најефикаснијем дијалогу — економском, а са њим и свим осталим дијалозима“, закључио је Мјасоједов.

Подсјетимо, Запад је увео санкције Русији 2014. године због наводног мијешања у украјински сукоб, а Москва је на те санкције одговорила истом мјером и забранила увоз пољопривредних производа из ЕУ, САД, Норвешке и Црне Горе.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име