Стручњаци упозоравају: Крпеља што прије треба да уклони стручна особа

0
162
Фото: Илустрација

Сви који ових дана бораве у природи требало би да буду на опрезу због крпеља, чији убоди могу проћи безболно, али могу изазвати и озбиљне проблеме, а лајмска болест је свакако најтежа посљедица убода овог инсекта.

Лајмска болест је мултисистемска инфективна болест која се развија по стадијумима. Не морају постојати сви стадијуми болести, као ни сви симптоми у оквиру једног стадијума. Први стадијум се манифестује локализованом промјеном на кожи, која настаје на мјесту убода крпеља, просјечно од 710 дана“, појаснила је за “Независне” Татјана Рогановић, специјалиста инфектологије и супспецијалиста клиничке фармакологије у УКЦ РС, те додала да се прво јавља црвена мацула, а након тога јасно ограничено црвенило које се шири у велику прстенасту промјену са најмање пет центиметара пречника.

Навела је да обично нема локалних симптома, као што су бол, свраб или парестезије, а крпељ је активан, како каже, почетком вегетације, тако да се могу уочити већ у рано прољеће, а врхунац активности достижу током маја и јуна, а могу се срести чак и у зимским мјесецима уколико је јесен топлија и без обилних падавина.

“Болови у мишићима и зглобовима су обично миграторни и трају сатима или данима на одређеним мјестима, често уз умор. Неуролошке манифестације другог стадијума укључују менингорадикулонеуритис, серозни менингитис, упале, најчешће фацијалног нерва и друге симптоме”, истиче Рогановићева.

Нагласила је да се кардиолошке манифестације јављају код четири до осам одсто болесника, а најчешћи поремећај су различити степени атриовентрикуларног блока прећени субјективним тегобама, попут вртоглавице, отежаног дисања и болова у грудима.

У трећем стадијуму болести епизоде артритиса постају дуже и трају мјесецима. Захваћен је један или неколико зглобова, најчешће кољена, која су више отечена него болна, а ријетко се јавља црвенило. У тешким случајевима хронични лајмски артиритис може довести до ерозије хрскавце и кости и трајне нестабилности зглоба“, додала је Рогановићева.

Казала је да се лајмска болест лијечи одговарајућим антибиотицима, орално или интравенски, а дужина примјене зависи од карактеристика обољеле особе, стадијума болести и тежине клиничке слике.

Како каже, антибиотска терапија у првом стадијуму болести битно скраћује наведене промјене и у значајној мјери спречава касне манифестације лајмске болести.

Контрола крпеља који преносе узрочнике болести је основна мјера превенције. Потребно је редовно одржавати јавне зелене површине на којима борави већи број људи током мјесеци повећане активности крпеља. Уклањањем дивљих депонија комуналног и других врста отпада те систематском дератизацијом зелених површина циљано се смањује популација резервоара Боррелиа бургдорфери, тј. глодара“, каже Рогановићева.

Истакла је да се у ситуацијама, повећане густине крпеља, препоручује систематска дезинсекција крпеља.

Извор крпеља за човјека, појашњава Рогановићева, могу бити и кућни љубимци који се крећу на отвореном те је потребно заштитити кућне љубимце одговарајућим репелентима.

У свим ситуацијама када се борави у природи препоручује се ношење одјеће дугих рукава и ногавица свјетлије боје. Такође, препоручује се кориштење хемијских репелената приликом уласка у подручје природних жаришта лајмске болести“, наводи она.

Савјетује да, у случају проналаска крпеља на тијелу, одмах треба урадити адекватно уклањање, које треба да изврши стручна особа и то је важно урадити у року првих 12-24 сата.

Упозорила је да се приликом уклањања крпеља не смију користити етерична или уљана средства за натапање инсеката (ацетоне, рафинисана уља, лакови) те се крпељ пинцетом њежно, али чврсто ухвати близу главе, што је могуће ближе кожи и лагано се повлачи уз линију коже.

“Битно је то урадити без наглих трзаја и лучним покретом пинцету повући од коже. Опште је познато да сви крпељи нису заражени те нема стручног оправдања за превентивно ординирање антибиотика”, истакла је Рогановићева.

Након убода крпеља и адекватног вађења од стране стручне особе, пацијент треба да мјесто убода посматра наредних мјесец дана и да се у случају појаве локалног црвенила које се шири и/или неких других симптома ране инфекције одмах јави љекару.

Нагласила је и да је важно рано препознавање болести због адекватног и правовременог лијечења и спречавања рецидива и прогресије болести која би могла довести до мањег или већег степена функционалних оштећења и инвалидитета.

У већем ризику за оболијевање од лајмске болести су особе које су професионално везане за природу  шумари, ловочувари, пољопривредни радници, али и све особе које из било којег разлога бораве у природи“, истиче Рогановићева те додаје да степен ризика инфекције зависи од бројности заражених крпеља у одређеном станишту, дужине боравка крпеља на тијелу човјека и развојног стадијума крпеља.

 

 

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име