Судбина Љетниковца краљевске породице Карађорђевић, у Хан Пијеску

0
744

Љетниковац српске краљевске породице Карађорђевић саграђен 1920. у Хан Пијеску, дао је посебан печат овом малом мјесту на 1 000 метара надморске висине, кроз све године свог постојања.Саграђен од борових и „облица“ оморике у стилу планинске куће, некада је био мјесто окупљања угледних личности са простора Балкана, а данас повремене посјетиоце дочекује као рушевина, донедавно скривана у сјени високе црногорице.

Сем шездесетседмогодишњег Богдана Боја Тодоровића, који је годинама бринуо о одржавању љетниковца, нико више не прати судбину овог необичног објекта. Његова прича о Љетниковцу српске династије Карађорђевић, почела је овако:

Љетниковац није идеја краља Александра, нити његових сарадника, већ план аустроугарских инжењера, који су жељели да саграде одмаралиште за цара Фрању Јосифа, јер је био специфичан плућни болесник. Та замисао се родила у њиховим главама након што су дошли до податка да је Хан Пијесак простор са највишом концентрацијом озона у Европи. Припремљене су скице и планови према којима би поред дворца било изграђено још 17 вила, које су тада требале да чине монденски центар у „дивљој Босни“ за господу из Беча.

Познато је да су у Хан Пијеску за вријеме Аустроугарске, уз жељезничку пругу Олово – Хан Пијесак – Слап не Жепи, изграђени и објекти: Жандармеријска станица, Дирекција Шумске управе, Жељезничка станица и Основна школа, једина у то доба од Сарајева до Зворника. Неумитан слијед балканских превирања, створио је нове државе и друштвене услове, па је на политичку сцену на српским просторима дошао краљ Александар I Карађорђевић.

Да би се додворили новом владару, остатак чиновничког апарата из Аустроугарске Монархије предложио је да се краљевској породици изгради кућа за одмор у Хан Пијеску. Тако је од 1919. године почела грања куће за одмор и двије мале помоћне зграде, уз пут Сарајево – Зворник. Једна од њих била је гаража за краљев аутомобил и коњску запрегу за фијакер, а друга за лично обезбјеђење, преноси Тодоровић причу старијих мјештана.

Љетниковац је прве госте примио 1920. године и од тада постао мјесто састајања бројних европских државника.

Стари Ханпјесчани су причали да је у Љетниковац допремљен уникатан стилски намештај из Француске. Истовремено са градњом куће за одмор, у Хан Пијеску је изграђен и водовод Љесковац, који се након неколико реновирања и данас користи у дијелу насеља. Није познато, како су краљеви инжењери долазили до струје, али је она у то доба кориштена у дворцу. Уз Љетниковац, краљ је за своје потребе добио и ловиште које се протезало од Чапора до Мркаља и Височника. На лијевој страни пута ка Љетниковцу изграђено је бетонско склониште, којим се у случају опасности, кроз спирални тунел може изаћи далеко испод узвишења на коме се објекат налази.

У Другом свjетском рату дворац Карађорђевића, како су га мјештани називали, дјелимично су спалиле и опљачкале јединице злогласног Јуре Францетића. Споразум о миру, након Другог свјетског рата, донио је новог власника Љетниковцу у Хан Пијеску. Објекат је реновиран и проглашен Титовим дворцем, иако он никада није боравио у њему.

Ту су се смјењивали Титови генерали, а најчешће Милан Жежељ, јер је Војно планинско добро у Хан Пијеску чинило комплекс са сличним у Карађорђеву. У то вријеме, ријетко се ко могао приближити овом објекту, а ја сам био један од тих сретника. Захваљујући пријатељу који је радио на одржавању дворца, имао сам прилику да 1978. године спавам у краљичином кревету, признаје Тодоровић, коме су локалне власти у једном периоду повјериле бригу о овом објекту.

Чланови династије Карађорђевић – принцеза Јелисавета и принц Александар, посјетили су након минулог рата Хан Пијесак, али није било добре воље шире заједнице да се љетниковац обнови. Како је Тодоровић, први матурант ханпјесачке гимназије и бивши студент права, само за себе проучавао српску историју с акцентом на живот у вријеме српских краљева, обрадовао се одлуци власти Републике Српске 2009. године, да се обнови Љетниковац краља Александра, али његова срећа потрајала је кратко. Задатак да се овај објекат необичне судбине врати у првобитно стање повјерен је ЈПШ „Шуме РС“. У љето 2009. очишћен је дио рушевина, уз обећање помоћи од Завода за заштиту споменика културе РС, али радови су прекинути и стали на изградњи помоћног објекта за грађевинаре, који ни до данас нису стиглу у Хан Пијесак.

Прича о Љетниковцу краља Александра I Карађорђевића у Хан Пијеску није завршена све док постоје заинтересовани за његову обнову. Судећи по идејама, које су за сада само слово на папиру, још увијек постоји шанса којој се мјештани радују доживљавајући овај објекат као дио историје у којој од учитељице живота нисмо много тога научили.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име