Ти си добар човјек

0
469

Ти си добар човјек, сви то знају, и зато што си добар стојиш свима на услузи.

Добар си, јеси, и како да кажеш некоме НЕ?

То није лијепо јер ако кажеш НЕ значи да си покварен, незахвалан.

– Може – кажеш – Да. Увијек. Зашто да не. Нема проблема. Слажем се. У праву си. За тебе увијек. Ма не брини, завршавам ти то, само се опусти… –

И тако човјек угађајући другима, рјешавајући туђе проблеме постане сам себи највећи проблем. Гура своје потребе на страну, једну по једну, товари терет кога није ни свјестан. Прећути када пожели нешто да каже, напрегне се када треба да се опусти, умјесто себи он све другима…

Само да ту силну господу не би увриједио, да ништа њихово не би довео у питање јел, јелте, они су чудо, само нису способни ништа сами себи да ураде!

И тако чува туђе самопоуздање, лијечи комплексе других, обраћа пажњу на сваки детаљ да тај неко не би био повријеђен.

Пролазе дани, године.

И када теби нешто треба, али стварно онако треба, одједном нема никога али баш никога.

Коме сада да се обратиш? Ти који решаваш туђе проблеме.

Ти који си савршено добар и послушан.

Ти, ти, ти, велики Ти, највећи Ти, неустрашив и неуништив, који си сада тако мали и минијатуран.

Апсолутно небитан!

Након тога почињеш полако да тонеш. Не знаш тачно шта те мучи али осјећаш да те нешто изједа изнутра, посред груди и затеже доле у стомаку. Нека празнина која прети да те прогута.

Ти си, одједном, сам, проклето сам. Мрзовољан, уморан, ниси ни за шта.

У међувремену си накупио хиљаде похвала, оних „хвала“ од којих сада немаш никакве користи јер сви ти људи живе своје животе док си им ти био само пречица до нечега.

По први пут онако најискреније постављаш себи питање – Будало, зашто имаш потребу свакоме да постављаш своја леђа, да носиш свачији терет а свој да гураш на страну?

Зашто си тако глупо саздан да рјешаваш бриге свих а своје ни да поменеш.

Зашто плачеш над туђим грубљем а теби се увелико копа рака?

Да ли си стварно толико добар као што се представљаш или ти је само стало да те људи прихвате и воле? –

Помагао си у нади да ће ти људи бити вјечно захвални.

А неће, били су тада, можда, сада их нема нигде.

Људи су такви, узимају оно што им пружаш. Први пут су захвални, други пут су захвални, већ трећи пут се то нешто подразумијева, очекује од тебе, а пети, шести, седми већ се љуте ако им не дајеш оно на шта си их навикао.

Хајде ако смеш заврни славину тамо где си годинама давао?

А ти?

Јадан ти?

Ко ће теби да даје?

Ко ће о теби да брине?

Умјесто да си улагао у оно што ће да ти се врати, ти си дијелио шаком и капом, отворен за све, и када су дошле године када све дође на наплату, када се своде рачуни, одједном нема никога и ничега.

Али нема везе, ти си добар човјек. Тјешиш се. Гледа те Бог. Види све то одозго. Да. Чекају те рајски вртови на небу.

А то што си се окружио ђаволима на земљи, ма ко те пита за то…

Цркни када си глуп!

Будало!

Пише: Стефан Симић

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име