ТРНОВО: Милионски послови за фирму са десет запослених радника

0
888

У извјештају федералних ревизора општина Трново је без поступака јавних набавки милионске уговоре додијелила Јавном комуналном предузећу. Ово предузеће је потом послове додијелило приватним фирмама.

Општина Трново под водством начелника Ибре Берила додијелила је Јавном комуналном предузећу Трново уговоре о извођењу радова у вриједности више од 2,9 милиона марака те још 268 хиљада за вршење услуга. Према извјештају федералних ревизора за 2016. годину, општина је ове уговоре изузела од примјене одредби Закона о јавним набавкама . За чак 14 поступака нису провођени поступци јавних набавки, али су радови извођени.

„Утврдили смо да је ЈКП Трново д.о.о након закљученог уговора са општином, за све изузете набавке закључивало подуговоре (ПОСЕБНЕ УГОВОРЕ) и додјељивало послове подизвођачима (трећим лицима – извођачима радова). Општински начелник је на захтјев ЈКП Трново д.о.о за сваки пројекат дао сагласност да се право извођења радова да трећим лицима,“ наводе ревизори у извјештају.

ЗАКОН ПО НАЧЕЛНИКУ

Општина Трново је дакле послове директно, без тендера давало ЈКП Трново, да би потом исто предузеће подуговорима ангажовало приватне фирме за извођење радова. ЈКП Трново иначе има само 10 запослених, а према додијељеним пословима требало је радити на изградњи канализација, уређењу корита ријека, санацији и асфалтирању путева, извођењу земљаних радова, санацији клизишта и све то на површином највећој општини у Кантону Сарајеву.

На основу ревизорских извјештаја, сагласност за те послове је дао начелник Берило. Највећи број послова су дати фирмама: ГРАКОП д.о.о Кисељак, МГБХ д.о.о Илиџа и Милишић транс д.о.о Трново .

“Све је по закону”, кратко је за Журнал изјавио начелник Општине Трново Ибро Берило, те препустио надлежној служби да достави опширнији одговор.

И МИЛИОНИ ЗА ПОСЛОВЕ И ПОМОЋ ЗА ОПОРАВАК

Из општине сада тврде да они нису склапали посебне уговоре нити додијељивали послове подизвођачима, него ЈКП Трново на основу Одлуке Општинског вијећа.

„Општина Трново је оснивач предузећа, услуге и радови предузећа пружају потребе и радове на подручју општине без економског интереса, прописи предузећа не дозвољавају предузећу активности од економског значаја и да ће потенцијална добит предузећа, као резултат пружања предметних услуга и радова бити реинвестирана за опште потребе заједнице“, наводе из Општине Трново на питање Журнала на основу којих посебних уговора су додијељивани послови подизвођачима.

Ревизијом је установљено да док Општина Трново јавном предузећу са 10 запослених радника без тендера додјељује вишемилионске послове за које није надлежно, нити их очигледно може само реализовати. Истовремено му уплаћује неповратна средства, образлажући да су она у сврху „опоравка економске активности предузећа“!?

Нема сумње да се свему приступало са намјером пребацивања послова трећим лицима. Према доступној документацији, уговоре је ЈКП Трново склапало са приватним фирмама одмах исти дан када им је достављана сагласност општине. У сваком случају, заобиђен је Закон о јавним набавкама, тврде ревизори, док се надлежни из општине позивају на обавијест Агенције за јавне набавке – Филијала Мостар.

“Уколико је одређеним позитивним прописом надлежног тијела успостављен законски монопол за уговоре из области одржавања објеката инфраструктуре на подручју наше општине, исти су према члану 10. Закона о јавним набавкама изузети од примјене, али уз обавезу одговорног тијела да у Одлуци о изузећу од примјене закона, у складу са чланом 18. наведе правни основ из којег је видљиво да комунално предузеће којем се додјељује уговор има искључиво право пружати дотичне комуналне услуге конкретној локалној заједници“, правдају се из Општине Трново.

СПОРНИ И ТЕКУЋИ ТРАНСФЕРИ

Но, готово 3 милиона додијељених без јавних набавки Општине Трново није била једина примједба ревизора. Спорна је и расподјела те кориштење текућих трансфера која је већим дијелом вршена по закључку начелника, а на основу достављених захтјева корисника трансфера.

„Одлуком о извршењу буџета Општине за 2016. годину није дефинисано доношење програма и критеријума за сваки трансфер посебно, није ни предвиђено додјељивање на основу јавног позива, нити је регулисано правдање утрошка средстава, што указује да није осигурана транспарентност, а ни контрола намјенског утрошка“, недвосмислени су ревизори.

Општина Трново само је један од низа примјера гдје је утврђена нетранспратност у провођењу Закона о јавним набавкама. Постоје процјене да је у БиХ годишње око 1,2 милијарди марака у „сивој“ односно сумњивој зони утрошка тих средстава. Од 2014. године од када је почела примјена овог закона, нико није санкционисан. Покренуто је само неколико поступака без коначног епилога.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име