Тулипан – цвијет који је промијенио свијет

0
264

Први вјесници прољећа који долазе у марту, априлу и мају су нешто што је саставни дио наших живота, па чак и када их не садимо, шарене латице јаглаца, висибаба, тулипана, ђурђевака или зумбула виђамо на сваком кораку. Но, иако немају некакав карактеристичан или опојан мирис, тулипани или лале су цвијеће које ће скоро увијек измамити осмијех на лице.

Ако мислите да цвијет не може да мијења свијет, размислите још једном. Историја тулипана је уткана у историју Евроазије и то на врло чудне начине, пошто су овај цвијет вјечито пратили обожавање, похлепа, завист, први економски мјехур за који знамо, чудни закони, ексклузивитет, смрт, живот, богатство, сиромаштво, крађе, пропаст и благостање.

Поуздано се зна да је постојање ове биљке први пут забиљежено у 12. вијеку, када је тулипан почео да се узгаја на територији данашње Турске, земље у којој је за вријеме Отоманске империје настала права помама, посебно у току владавине омиљеног османског султана Сулејмана Величанственог.

Године 1554. у Беч стиже детаљан опис цвијета, послат светом римском цару Фердинанду И од стране његових емисара у Истанбулу, у коме свог императора обавјештавају да се у башти палате падишаха са Босфора налази строго чувана биљка, прелијепа и презанимљива, коју Турци називају тулипан, што на персијском језику значи “турбан”; цвијет, кажу они, заиста и личи на турбан, а по свему судећи је и поријеклом са Иранске висоравни.

За вријеме владавине султана Ахмеда III , почетком 18. вијека, тулипан је и даље међу Османлијама био симбол богатства, моћи и угледа, као и женске отмености, па се овај период мирног развоја и напретка у отоманској ери назива и “доба лала”. Гајење овог цвијета и даље је било вршено по строгим правилима и ограничењима, као што је, рецимо, забрана препродаје ван Цариграда. Казна за то је била прогонство, па се казивало међу обичним Турцима да је лала вриједнија од људског живота.

Западна Европа тулипан је видјела непосредно тек у 16. вијеку, када је аустријски амбасадор у Истанбулу Огир Гишлен од Бусбека донио у Беч неколико луковица које је добио на дар од Сулејмана и предао их ботаничару Каролусу Клусијусу, који је такође био и управник царских вртова.

Године 1593. Клусијус је отишао у Холандију не би ли преузео мјесто професора Универзитета у Лајдену, гдје је такође постао и управник ботаничке баште. Са собом је донио и луковице тулипана и посадио их врту.

Тајно и љубоморно их је чувао, укрштао и стварао нове врсте све док народ, који је био увјерен да лале имају невјероватне моћи баш због професорове мистериозне опчињености њима, није навадио и редовно му брстио дио баште са овим цвијетом, онда је дигао руке.

Више то међутим није било битно, он је своју историјску улогу одиграо, мит је створен, а крадљивци су већ доста људи опскрбили сјеменом да је, без обзира на Клусијусово одустајање, муњевит успон тулипана био осигуран.

Оно што ће услиједити често се назива и првим економским мјехуром у Европи који је довео до слома холандске привреде. Холандијом је, наиме, завладала такозвана тулипоманија, а луковице овог цвијета су постале толико скупе да су биле третиране као валута.

Марта 1637. године, на врхунцу ове помаме, једна луковица тулипана је могла коштати десет пута више од годишњег прихода вјештог занатлије. Луковица врсте латинског назива Semper augustus, која је имала ватреноцрвене и бијеле пруге на себи и стога подсјећала на пламен, достигла је цијену од 10.000 гулдена – другим ријечима, коштала је као добра кућа.

Постоји преко 150 врста тулипана са преко три хиљаде различитих сорти.

Цвјетни пупољци тулипана познати су и по томе што су готово савршено симетрични.

Већина тулипана на својој стабљици има само један цвијет, али постоје и сорте које могу имати и до четири цвијета на једној стабљици.

Тулипани су дио породице љиљана.

Они цвјетају само три до седам дана током прољећа.

Можете их наћи у готово свим нијансама.

Различите боје тулипана имају и различита значења. Црвени симболизују искрену љубав, а љубичасти лојалност и приврженост, док бијели значи: “Жао ми је”.

Тулипани су поријеклом из централне Азије, али нису били тако популарни све док нису стигли до Холандије.

Холандија годишње извезе преко три милијарде тулипана.

Садња тулипана у врту

Садња тулипана одвија се у јесен, нарочито у октобру. Тулипани се, с обзиром на вријеме цватње, дијеле на ране и касне. Ако желите да вам тулипан процвјета у прољеће, треба правилно да посадите довољно велику луковицу. Луковице тулипана нипошто немојте садити у траву јер тло за садњу тулипана мора бити добро припремљено и обрађено, с великом количином компоста и других храњивих твари.

Луковицу треба купити непосредно прије садње. Оптимална дубина садње треба бити двоструко већа од величине луковице. У пјесковитој земљи можете их посадити и дубље.

Тулипани се саде у гредице у којима треба направити јарак дубине 12 cm. Земљу на дну јарка потребно је измрвити и затим утиснути луковице коријеном према доље. Размак између њих би требало да буде око 10 cm. Након што сте луковицу посадили, лагано загрните земљом. Током хладног периода потребно је заштитити засађену биљку пластичном фолијом или пљевином. У марту тај слој можете макнути јер су нарасли изданци. За оптималан раст, тулипане је потребно окопавати, полијевати и прихрањивати.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име