У Албанији и Црној Гори за два сата регистровано десет земљотреса

0
230

Серија снажних земљотреса забиљежена је данас на подручју Албаније, док се подрхтавање тла осјетило и у Црној Гори и Македонији.

„Подручје Албаније и Црне Горе је сеизмички веома активно, посебно у њиховом приобалном подручју. У Албанији су се догађали земљотреси са интензитетима и до 9 степени и магнитудама до 6,6 јединица по Рихтеру, док је Црној Гори забиљежен земљотрес са интензитетима 9-10 степени и магнитудама до 7 јединица. Најјаче данашње подрхтавање тла износило је 5,3 по Рихтеру“, каже за “Блиц” Светлана Ковачевић, дежурни сеизмолог у Републичком сеизмолошком заводу у Београду.

Ковачевић додаје да је у року од два сата, након главног “удара”, регистрована серија од око 10 јачих и велики број слабијих земљотреса у истом подручју, тачније око 30 километара сјеверозападно од Тиране.

„Очекује се већи број слабијих земљотреса у току сљедећих неколико дана“, објашњава сеизмолог.

Немогуће их унапријед предвидјети

Дежурни београдски сеизмолог каже да је земљотрес високог интензитета увијек праћен серијама земљотреса или, такозваним, „афтершоковима“.

„Ови пратећи земљотреси се генеришу на истом расједу, али и на расједима у ближем окружењу, који су у геотектонском смислу повезани са главним расједом. Зато је добро што је након неколико јачих “удара” дошло до више мањих. То значи да се тло полако, али сигурно смирује“, објашњава она.

Да ли постоји могућност да сеизмолози унапријед утврде да ли ће и гдје доћи до подрхтавања тла, Ковачевић истиче да је у свијету било случајева кратке прогнозе, али са занемарљивим успјехом.

„Савремена сеизмолошка наука бави се прије свега прорачуном вјероватноће догађања земљотреса на неком подручју за одређени повратни период, што је у суштини дугорочна прогноза. Тежи се прије свега заштити од земљотреса, тако да они не изазивају губитак живота и рушење објеката. Ако бисмо алармирали државу да ће бити погођена земљотресом, а нико и никад није 100 одсто сигуран, чак ни свјетски сеизмолози, само бисмо подигли панику међу грађанима“, закључује она.

Да ли је могућ снажан потрес као онај који је 1979. разорио Црну Гору?

Најјачи икад забиљежен земљотрес у Црној Гори био је 15. априла 1979. године и износио је 7 степени Рихтерове и IX Меркалијеве скале.

Тада је више од 450 села сравњено са земљом, грађевине у старим градовима старе и по неколико вјекова су оштећене, а понегдје су и старе зидине падале у море.

Погинула је 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији, док је њих 100.000 остало без крова над главном. На срећу, Ковачевић каже да су шансе да се земљотрес исте јачине понови минималне.

Могућност или вјероватноћа догађања земљотреса приказана је на картама сеизмичке опасности. Ниједан сеизмолог не може са сигурношћу да тврди да ли ће разарајући удар бити сутра или за 50 година. Према посљедњим прорачунима су, за сада, мале шансе за понављање земљотреса као што је био онај 1979. године“, каже она.

„То зависи од локације епицентра и његове магнитуде. Земљотреси са епицентрима, на примјер, на југозападу Бугарске и на сјеверу Румуније, својевремено су изазивали озбиљна оштећења на територији Србије. Данас није било телефонских позива упућених са наше територије. Када грађани осјете земљотрес, редовно нам јављају ради добијања информација, а њихови позиви су корисни и за саме сеизимологе, јер на тај начин добијамо податке о ефектима подрхтавања“, истиче сеизмолог Ковачевић и додаје да су подрхтавања тла једино могла да се осејте на Косову и Метохији, али да ипак нису.

Зашто долази до подрхтавања тла?

„Осциловање тла настаје када се помјерањем на расједима у земљиној кори на некој дубини, код нас у просјеку на дубини од око 10 километара, ствара кинетичка енергија која се простире у виду таласа кроз земљину кору и долази до површине терена. Осциловање тла у виду таласа региструју сензори на станицама, на основу регистрованих сеизмограма, аутоматски и мануелно лоцирамо епицентар и одређујемо магнитуду и интензитет земљотреса. Сеизмолози теренски испитују посљедице земљотреса, дефинишу интензитете у појединим мјестима и то представљају на картама изосеиста. Дистрибуција интензитета неког земљотреса у простору даје нам информацију између осталог и о сеизмички активном расједу који је генерисао земљотрес“, објашњава Ковачевић.

Подсјетимо, црногорски Сектор за сеизмологију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију регистровао је у 11 сати и 1 минут јачи земљотрес са епицентром на 24 км сјеверозападно од Тиране.

Према првим подацима јачина је била 5,3 по Рихтеру. Седам минута након овог потреса, сеизмолози су забиљежили још један слабије магнитуде – 4,2 степена по Рихтеру.

Два сата касније, тло се на истом мјесту потресло још два пута – у 13:24 забиљежен је потрес од 4,3 степена по Рихтеру, а у 13:30 још један јачине 3,4 степена.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име