У осмој деценији вози лежећи бицикл који је сам направио

0
95

Да бициклизам чува и здравље и животну средину своје суграђане свакодневно подсјећа седамдесетједногодишњи Миланче Ђурић тиме што на лежећем бициклу, који је сам направио, нишким улицама сваког дана пређе око 30 километара.

Екипа Анадолије срела га је на редовној релацији од куће до Нишке бање.

Овај програмер у пензији за себе каже да је заљубљеник у спорт. Он је први у граду направио даску за једрење да би се бавио wиндсурфингом, затим је почео да лети параглајдером, а посљедњих шест година редовно вози рецумбент бике. Погодује му то што му овај модел омогућава опуштену и удобну вожњу, јер су цијела леђа, врат и глава наслоњени.

“Као што видите, педале су скроз напред. То је положај који је ергономски, двадесет одсто је повољнији од оног фронталног положаја. А осим тога, апсолутно ме ништа не боли и ништа не трни док возим, тако да је са те стране, посебно за ове године, супер! Осим тога, ваздушни отпор је дупло мањи”, објашњава Миланче, љубитељ бицикала.

Идеју је донио из Њемачке гдје је био у посјети кћерки. Тамо је лежећи бицикл јако популаран међу рекреативцима, па је за модел патентиран још 1860. године ријешио да осмисли нови концепт.

“Он се састоји у томе да сам узео рам од бицикле постојеће и само сам додао предњи део и седиште, тако да су точкови, виљушка и рам непромењени, бицикла је центрирана. У свету се прави рам посебан за то, изгледа као једна дугачка шипка, као издужено слово С, али ово је практичније”, објашњава Миланче.

Било би, каже, боље да у граду има правих бициклистичкиих стаза, па без њих мора да се сналази тако што избјегава густ саобраћај.

Ово није једини бицикл над којим је Миланче мајсторисао и који је дорадио половним дијеловима купљеним на интернету и бувљаку. На сличан начин настао је и карго бицикл са корпом довољно великом да у њој превози своје унуке.

Кад возећи лежећи бицикл застане на раскрсницама и пред семафорима, Миланче често чује коментаре изненађених суграђана. Сви се осврћу, неки му добаце да је “врх”, док други понекад изговоре и неке лоше ријечи. То га не омета, али јесте разочаран што многи показују да ипак нису отворени за иновације.

“Ретко ко реагује позитивно. Сви су некако изненађени. Неки коментаришу овако и онако, а деца од пет, шест и седам година – они су одушевљени”, прича Миланче.

Чуди га то што у граду још нико није направио сличан бицикл и своју помоћ нуди свима који би то жељели. Каже да је бициклизам одличан рекреативни спорт и да сви треба да остану што дуже активни јер “срце треба терати да ради”.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име