Упознајте Аниса, човјека који је подигао споменик Петру и Павлу

0
1721
Фото: N1

Име Анис Косовац ових дана изашло је из анонимности захваљујући једном малом споменику, али великом дјелу. Годинама је овај 47-годишњи Коњичанин сакупљао новац како би овјековјечио сјећање на у рату убијене дјечаке Петра и Павла Голубовића.

Дјечаке и њихове родитеље, шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбједности Коњиц одвела се из стана и стријељала у јулу 1992. Петар је преживио прво стријељање, а друго не. Успио се извући, али су га стражари на пункту поново предали злочинцима.

Крајем јула ове године, дошло је вријеме када је Анисов вишегодишњи дан претворен у стварност. На улазу у једно старо православно гробље у Коњицу, на којем нису укопани Петар и Павле, али у чијој близини Косовац станује, осванула је плоча са илустрацијом два леђима окренута дјечака и натписом:

“Капију у спомен на Голубовић Петра 7 год. и Павла 5. година подигао Анис Косовац.”

Поред спомен-плоче је нова капија. И она је подигнута захваљући Анису. Православно гробље иза њених леђа било би запуштено, да га Анис свакодневно не коси и одржава. О себи говори нерадо, па је наш неформални разговор потрајао много дуже неголи исповијест пред камерама. Ипак, на крају је открио своје мотиве:

“Није то велики чин”, рекао је кратко.

“То је одлучно било давно, само се чекало да то општина уради, а пошто општина неће, онда сам урадио ја. Ту ми је кућа. Исто тако ни сарајевска општина није направила Бошку и Адмири и неће никад ни направити споменик, као што Требиње није направило Срђану и онда морају грађани… “.

Питали смо саговорника да ли нам се чини да у његовом гласу, ипак, има горчине.

“Нисам љут, кад буде химна БиХ Бошко и Адмира, онда неће бити горчине. Пошто немамо химну, ни текста, нека буде Бошко и Адмира, куд ћеш љепше…”.

А мјесто вјечног починка убијене породице Голубовић посјетили смо у друштву Луке Иванишевића, њховог познаника.

“Свака иницијатива која говори протов зла је добра, без обзира гдје подигнута. И овај споменик говори о томе шта су радили нељуди, који су уништавали цијелу породицу, убијали дјецу, ни криву ни дужну… Свака иницијатива која подсјећа да су људи чинили зло, а било је зла, морамо признати, треба да се поздрави…да се упозоре млађе генерације да смо ми људи из тога доба били лоши, а нека они буду бољи”, каже Иванишевић.

А да је кључ у здравој култури сјећања, подцртава и коњички парох, Милан Бужанин.

“Култура сјећања је путоказ да нам се више те ствари не могу и не смију догађати. Тај догађај нас упозорава какве страхоте се дешавају кадаа људи изгубе разум и осјећај са реалношћу и када узму људи који нису способни да владају власт у своје руке.”

А страхота страдања породице Голубовић постат ће дијелом колективног сјећања Коњичана, управо захваљући малој плочи, али великом дјелу једног човјека.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име