Истина о (осиромашеном) уранијуму

0
669

Наука има ту склоност да је многи оспоравају. Нарочито је оспоравају они који сматрају да требају имати мишљење о свему. Наука не трпи мишљења. Наука је хладна, политички необојена. Наука не признаје повишени тон као аргумент. Наука не признаје псеудофилозофске расправе као чињенице. Наука се не разматра уз кафицу или уз ракијицу. Наука има склоност да је многи оспоравају али наука је увијек у праву.

Радиоактивност

Помињање радиоактивности ствара у обичном народу осјећај страха. Објективно, шта обични људи знају о томе? Атомска бомба пала на Јапан. Вјечити страх од нуклеарног рата. Ако неко жели да уплаши шире масе, да им снимак печурке након атомске експлозије. Радиоактивност се не види. Радијација изазива рак, изазива леукемију. Страх, страх, страх и опет још додатни страх. Радиоактивност = страх.

Битно је имати мишљење и став. Мање је важно да је то мишљење и став утемељено у чињеницама. Што би се неко замарао па да размишља о радиоактивним елементима, колико их има и који су. А тек изотопи. Онда долазимо тек до алфа, бета, гама распада и до x-зрака. Долазимо и до дејства на ћелију, дејства на организме, а све то када се уплете са органогенезом, канцерогенезом, мутацијом… Став и мишљење нису довољни, потребно је знање.

Некоме је осиромашени уранијум пао на памет, а некима је пао на главу. Током бомбардовања Србије, 1999. године, муниција са осиромашеним уранијумом је (по званичним подацима) коришћена на подручју Косова и Метохије. Извршено је 112 напада на 96 циљева са просјечно 240 метака по нападу од којих је сваки имао по 300g осиромашеног уранијума. У осталом дијелу Србије коришћен је само уз границу Косова и то у 10 напада. То су подаци. Оно нађено неексплодирано је однесено у Винчу.

Уранијум

А шта је уопште Уранијум? Расте на дрвету? Производи се у лабораторијама? Не, он је саставни дио Земље. Сигурно га има јако мало? Не, има га јако пуно, један од 20 најраспростањенијих елемената. Главна мана је што је радиоактиван, а вријеме полураспада му је ужасно дугачко. Распада се алфа распадом, а алфа честице не могу да продру ни кроз обичан папир.

Уранијум се налази у омотачу Земље. Најзаслужнији је за гријање коре Земље и самим тим је обезбједио да се живот оформи у овом облику на Земљи. Вријеме полураспада је идентично старости Земље. Има га у неколико облика, тј изотопа U238, U235 и U234. Високо обогаћени се користи као нуклеарно оружје, а обогаћени као гориво у нуклеарним реакторима.

Осиромашени уранијум (ОУ)

Шта је онда Осиромашени Уранијум (ОУ)? Правилније је рећи Потрошени Уранијум јер то је оно што остане као отпад из нуклеарних реактора. Зашто се користи баш он? Војна индустрија се развија у два смјера, један је прављење што савршенијих оклопа, а други што савршенијих начина за пробијање тих оклопа. Осиромашени уранијум (ОУ) није први на листи, други је и као заштита и као пробијач (први је волфрам, тунгстен који је јако скуп), а користи се јер је скоро бесплатан (ОУ отпад).

Када зрно са ОУ коначно пробије оклоп, а то се дешава тек након неколико погодака, у затвореном простору тенка настане пакао. Сав уранијум се распрши у ситне честице у облику магле. Томе морамо додати експлозивно пуњење које сходно имену експлодира. Можда неко и преживи. То је први ефект. Смрт.

Ако неко преживи имаће сљедећих недеља врло тешко оштећење бубрега са скоро сигурним дијализама. Имаће проблема са плућима али и са мозгом. Ништа од тога сигурно није добро. Бубрези ће почети да се опорављају након 15 дана, плућа након 21, мозак обично након 28. Особа неће добити ниједан облик малигне болести, макар не узрокован ОУ. Једноставно, нема канцерогено дејство.

Уколико у тијелу остане неки гелер са ОУ имаће стално проблеме са бубрезима. Да ли ће добити неки канцер? Неће, не због ОУ.

Да ли ће неко у Војводини добити канцер или леукемију због ОУ на Косову? Како? Нема потребе да одговорим да не може, већ само питам како? Тај ко тврди да може само нека објасни механизам, одржив, без телепортовања и молио бих…без зрачења. То што је ужасно дугачко вријеме полураспада значи да отприлике на сваких 5 до 6 хиљада година окине по једну алфа честицу.

Користи ли се тај ОУ негдје још сем у муницији? Контејнери за пренос радиоактивног материјала се облажу њиме да штити од зрачења. Рендген апарати се облажу њиме као заштита од зрачења. Има га у вјештачким зубима, саставни је део порцелана. У великим цивилним авионима га има од 150 до 500 килограма. У вјештачком ђубриву га има.

Има га у води коју пијемо, нормално га има, не вјештачки. Има га у ваздуху. Има га у земљи, има га у храни. Коначно има га у нашем тијелу, саставни део тијела.

Америчка војска има посебну службу која се брине о својим жртвама ОУ. Американци су највише проблема имали јер су у војним сукобима погађали своје војнике (friendly fire). Читава служба брине о ефектима које имају њихови војници. Проблеми са бубрезима су најчешћи, малигне болести не. Војна база Бондстеел је на подручју највише погођеном ОУ.

Осам италијанских војника је оболило од карцинома, а били су у додиру са ОУ, звучи пуно али то је 8 од 55.000 војника, а у италијанској војсци имају 20 карцинома на 100.000 војника што значи да није повећан проценат обољелих.

На Косово је бачено 9 тона ОУ, на Ирак 54 а на Сирију до сада 118 тона (УК и САД, непознато колико је Русија користила). Највише током Заливског рата 1990. када је бачено 300 тона. Тренутно на свијету има 150.000 тона ускладиштеног ОУ (подаци из Русије нису прецизни). У склопу вјештачког ђубрива годишње се на земљу баци 50 до 150 тона само у Америци.

То је рецимо оно најважније о физичком дејству, прије свега о радијацији. Радиоактивност је због огромног времена полураспада практично занемарљива. ОУ се користи управо као заштита од зрачења. Махање бројкама, тј колики је радиоактивни потенцијал је или незнање или злонамјерност јер се не ради о зрачењу овог тренутка већ у следећих 4,5 милијарди година. Просто, подијелите радиоактивни потенцијал са 4.5 милијарди, па са 12, па са 30, па са 24 и добићете вриједност зрачења у сат времена.

ОУ се може унети на три начина, удисањем, гутањем и контактом са кожом. Током дана се удахне нормално 0,5 μg по килограму тјелесне тежине, а толеранто је до 5 μg по килограму тјелесне тежине. Више од 95% неће бити апсорбовано. 4,8% ће бити избачено редовним путем а 0,2% ће ући у крвоток.

Да не замарамo бројкама, суштина је да би дошло до оштећења потребно је да особа буде изложена удисању ОУ у великим концентрацијама дуже од 5 година или да га 5 година у високим концентрацијама уноси путем хране или воде. Такве концентрације нису забиљежене никада на период дужи од неколико сати. Највеће забиљежене концентрације су код пада великих авиона ако дође до пожара, на самом мјесту пада.

Чему све то?

Зашто онда неко упорно инсистира да смо презрачени уранијумом и да је порасла смртност због тога? Сем евентуалне грешке (математичке) или незнања или погрешног тумачења података, на памет ми долазе само политички разлози и ту се враћамо на почетак – наука не трпи политику.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име