Владимир Пејичић: Јавне набавке руше БиХ

0
491

Према истраживањима Transparency international“ Босна и Херцеговина је заједно са Србијом на врху скале по корупцији у јавним набавкама када су у питању страна улагања, али и када је у питању рад домаћих предузећа. Шта су уствари јавне набавке? Све што је једном државном предузећу или јавној институцији неопходно од листа папира до асфалтирања пута неопходно је обавити путем јавних набавки. То у принципу значи објављивање тендера и избор најповољније понуде.

Члан 1. закона о јавним набавкама каже следеће:

(1) Овим законом успоставља се систем јавних набавки у Босни и Херцеговини, права, дужности и одговорности учесника у поступцима набавке и поступак контроле јавних набавки ради осигурања:

а) најефикаснијег начина кориштења јавних средстава с обзиром на сврху и предмет јавне набавке;

б) извршења набавке и додјељивања уговора о јавној набавци, који врше уговорни органи у складу с поступцима утврђеним овим законом и

ц) да, при томе, уговорни органи предузму све потребне мјере како би се осигурала правична и активна конкуренција међу потенцијалним добављачима, уз остваривање једнаког третмана, недискриминације и транспарентности.

(2) Јавна набавка односи се на набавку роба, услуга и радова, а проводе је “уговорни органи” из члана 3. овог закона у складу с Правилима утврђеним у овом закону и у пратећим подзаконским актима усвојеним у складу с одредбама члана 53. овог закона.

Јавне набавке се врше на неколико начина : отворени поступак, преговарачки поступак, конкурентски захтјев те директни споразум.Од ова четири начина најучесталији је отворени поступак гдје институције позивају заинтересоване фирме да доставе захтјеве. Шта је у принципу овдје проблем?

У суштини понуђачи су увијек дискриминисани те се самим тим ствара неповољна пословна клима. На који начин се то манифестује ? Када институција распише јавну набавку већ у процесу расписивања набавка се намјешта одређеној фирми. У највећем броју случајева институција убацује услов који испуњава само одређена фирма и на тај начин из даљег поступка елиминише остале понуђаче. Имали смо такав случај и у пракси када је фирма која се зове “Meister“ једина испуњавала услове за градњу зграда за повратнике у Републици Српској.

Други начин јесте да се рестрикцијом бира одређени број понуђача који испуњавају фиктивно постављене услове, а остали се преко истих услова елиминишу.Након тога фирме које су изабране од стране институције ступају у интерне договоре и конкуришу јер су сви послови већ унапријед подијељени. Па смо тако имали тендер за набавку радара у Републици Српској преко три спорне фирме које би на тај начин приходовале преко 100 милиона конвертибилних марака.

Такође, постоје индиције да су неке од поменутих фирми основане ван БиХ и то само мјесец дана прије расписивања јавне набавке. Међутим овај погубни тендер није никад реализован јер су сумњиви послови око намјештања откривени на вријеме.

Такође последњих година имамо примјере да се неке велике јавне набавке рецимо од 20 милиона конвертибилних марака подијеле на четири јавне набавке и након тога се посао додјељује једној те истој фирми.А имамо и хитне јавне набавке гдје онај ко расписује конкурс позове на договор само одређене фирме да доставе своје приједлоге те самим тим остале елиминише из даљег процеса.

Постоји још један начин који је најзаступљенији после оног првог директног намјештања гдје се елиминише конкуренција условом. Распише се тендер и у току припремање тендерске документације прави се намјерна грешка послије пријављивања потенцијалних добављача након чега се одмах поништи поступак те јавне набавке, а нови се не расписује. Након тога се наставља са старом праксом гдје се дистрибуција врши преко старог добављача или се јавна набавка цијепа на више мањих.

Ревизорске институције не раде свој посао

Ко хоће да изигра закон и ко је поприлично вјешт то може да уради, а да за то уопште не одговара кривично. План јавних набавки, питања да ли су средства обезбјеђена у буџету, да ли је правилно расписан конкурс (тендер), како је документација састављена, како је формирана комисија. Све су то парцијални дијелови јавних набавки који морају да буду испоштовани у пуном капацитету. Генерални ревизор БиХ је упутио преко 1000 препорука у претходне двије године што је 15 одсто више него претходних година,али је ниво реализације и даље веома мали. Податак да се више од 80 % јавних набавки у БиХ заврши без јавног објављивања највише говори о томе да се ту не ради о јавним набавкама него о тајним набавкама које су легалне и заштићене закон, а ревизорске агенције се не оглашавају на такве ствари. Самим тим транспарентност и одговорност нису заступљене у овом закону, јер ако немате контролу директних споразума и преговарачких поступака без објаве у том случају нема ни транспарентности.

Препоруке за нови закон

Неке од препорука за измјену овог закона да се смање таксе за оне који се жале јер су сада врло високе таксе за жалбе чак до 25 000 КМ, а смањене су казне за уговорне органа и одговорна лица и ту је казна 3000 КМ за лица , а 5000 КМ за уговорни орган и то најбоље показује да држава жели да спријечи жалбе, а мотивише одговорна лица да се баве корупцијом. Казне за одговорна лица морају бити драконске јер ако видимо да је казна у словенији 700 000 КМ онда се види да они коју су припремали закон не желе да санкционишу одговорне.

Такође морају бити испоштовани следећи критеријуми:

(а) Јасна и интегрисана набавна документација и стандардизована, гдје је то могуће, у складу са потребама;

(б) Методи набавке да буду на адекватан начин одабрани, документовани и оправдани у складу са циљем и правним оквиром.

(ц) Поступци за подношење понуда, пријем и њихово отварање су јасно описани у набавној документацији и омогућавају да понуђачи, или њихови представници, присуствују отварању понуда, а цивилном друштву да прати, како је предвиђено.

(д) Током цјелокуног процеса евалуације понуда и додјеле уговора да је осигурана повјерљивост, а одговарајуцће технике примјењене да би се одредила најбоља вриједност за новац на основу критеријума који су наведени у набавној документацији и да би се додијелио уговор.

(е) Објава о додјели уговора да је извршена како је прописано у закону. Да је извршен  преглед, контрола квалитета, надзор над радовима и коначан пријем производа. Фактуре да су прегледане, а плаћања процесуирана како је одређено уговором. Амандамани на уговор су прегледани, издати и благовремено објављени.

(ф) Клаузуле везане за извршење уговора укључују, тамо где је то одговарајуће, одрживост и инцијативе за премашивање дефинисаних нивоа перформанса, као и казнене иницијативе за лош перформанс.

(г) Процес избора и додјељивање уговора је спроведено ефикасно, дјелотворно и на траспарентан начин.

(х) Искориштене прилике за директно укључење екстрених интересних група у процес јавних набавки.

(и) Влада мора да располаже програмима који помажу изградњи капацитета приватних компанија, укључујући и мала предузећа, као и обуке које омогућавају улазак нових актера на тржиште јавних набавки.

(ј) Захтјеви за информације у комбинацији са стварном праксом да обезбјеђују да све интересне групе уживају адекватан и правовремен степен транспарентности као предуслов за њихово дјелотворно учешће.

Ангажман цивилног друштва битан фактор

Правни и регулаторни оквир може успоставити обавезу или неку прилику за владу да консултује јавност током процеса планирања, на пример прије великих или еколошки, или друштвено осјетљивих набавки. У неким земљама је грађанима дозвољено, под јасно специфичним условима и уз потпис на изјави о повјерљивости, или се охрабрују да дјелују као посматрачи у набавним поступцима. Грађанима би, такође, могло бити дозвољено да званично буду укључени у праћење преформанса и окончање уговора, на примјер, кроз примјену иновативних техника као што су „geotagging“, или у контексту друштвених ревизија. Процјењивач би требало да детаљно опише права и услове одређене законом.

Јавне набавке у БиХ однесу сваки дан милионе конвертибилних марака кроз намјештање различитих конкурса тендера за изградње болница, аутопутева, школа, обданишта и других објеката од јавног значаја. Морамо да се информишемо у сваком тренутку гдје одлази наш новац који плаћамо држави кроз порезе, а самим тим и спријечимо сумњиве послове у јавном апарату.

Аутор: Владимир Пејичић

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име