Возач са Сокоца у пензију отишао без иједног саобраћајног удеса

0
578

Пензионисани возач Миланко Ћајић (78) са Сокоца радо се сјећа некадашњих организованих прослава Дана возача у бившем предузећу “Романија” и жали што се све мање обиљежава 15. јануар – Међународни дан возача и ауто-механичара.

Он признаје да се овај дан међу његовим радним колегама и данас често помиње, иако се одавно не слави на начин како се то некада чинило. Ипак, како каже, још “у срцима возача живе лијепе успомене на срећне дане”.

“Док су била добра времена наше `Шипад-Романије`, једног од најуспјешнијих предузећа у шумарству, преради дрвета и превозу у бившој Југославији, за наш празник организовали смо колону од стотињак возила и кружили кроз град, а потом се славље настављало уз музику”, присјећа се Ђајић.

Ђајић од 1996. године проводи пензионерске дане са супругом у селу Бјелосављевићи, код Сокоца, и радо се сјећа када је као један од 105 возача, у тадашњој Основној организацији удруженог рада /ООУР/ “Шипад-Романија”, за Дан возача добио признање као успјешан возач без иједног саобраћајног удеса.

“Од тадашњег Осигуравајућег друштва ЗОИЛ – Сарајево добио сам значку и захвалницу као возач који није направио ниједан удес за пет година. А након 38 година рада отишао сам у пензију без иједне саобраћајке”, прича Ћајић.

Он се сјећа да су слично признање тада добили и његове колеге Миле Цуревић и Буде Мрдовић из тадашњег соколачког “Ауто-транспорта”.

Тадашњи возачи “Шипад-Романије” возили су, сјећа се Ђајић, резану грађу, бродски под и иверасте плоче од Триглава до Ђевђелије и доносили доходак предузећу.

У његово вријеме, истиче стари возач, није било лако управљати возилима, сједити по два-три дана за воланом јер се највећи дио туре возио макадамом.

Сјећа се, каже, времена када се макадамом стизало до Ужица, Шапца и Мостара.

“Возио сам 38 година у просјеку по 110.000 километара годишње и без иједног удеса прешао укупно 4,5 милиона до пет милиона километара током свог радног вијека“, наводи овај пензионисани возач.

Ђајић се присјећа и свог доласка у фирму, у којој, како каже, нису примани возачи по партијској припадности, већ на основу пробне вожње.

Он наводи да се на тадашњи позив за посао пријавило 25, а примљено само пет возача.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име