Занимљивости о снијегу које можда нисте знали

0
218
Фото: Независне

У доба поларних хладноћа, само се чека да падне снијег – неизоставан за потпуну зимску атмосферу, а по многима и чаролију. Његова прва појава обично изазива велику радост, али, на несрећу зимских романтичара често једнако брзо и одлази.

Сњежни кристали

Снијег је у свом саставу вода у чистом стању која се искристализовала у атмосфери, а иако је његова основа иста као и код воде или леда, снијег се значајно разликује од кише и сусњежице.

За разлику од сусњежице, код које се кондензована влага у облацима претвара у кишне капи и на путу до тла замрзава због ниске температуре, пахуље снијега формирају се већ у облацима па се разликују од свих других падавина по свом облику и структури.

Сњежни кристали су заправо кристали леда, а његове облике одређује геометрија молекула воде. У леду се у молекулима вода веже у правилне низове, творећи хексагоналне кристале и звјездице, који су често помешани с једноставним леденим кристалима. Код температуре више од -10 степени Целзијусових кристали су обично сљепљени у пахуљице танком превлаком течне воде. Облици кристала су различити па се могу појављивати у виду хексагоналних плочица, троуглова, призми, или као разгранати кристали.

У лабораторијским експериментима с контролисаним условима утврђено је да при различитим температурама, у интервалу од -3 до -20 степени Целзијусових, настају пахуље које се међусобно драстично разликују.

На -5 степени Целзијусових обично настају пахуље са најдужим крацима, док се између -20 и -15 степени Целзијусових формирају пахуље у облику равних шестокраких кристала. Током падања из облака према тлу, кристали се међусобно сударају, спајају, разбијају, дјелимично топе или спајају с кишним капима, па то све утиче на коначан облик сњежне пахуљице.

Из тог разлога је снијег који пада најчешће неправилног облика. Између кристала и пахуљица налазе се празнине испуњене ваздухом.

Величина пахуља

Већина пахуљица има пречник од око 2 цм. Али, под одређеним околностима могу да настану и пахуље веће од 5 цм у пречнику. За то су потребне температуре ваздуха око нуле, лагани вјетар и нестабилна атмосфера уз усмерено струјање течности и гасова.

Зашто снијег шкрипи?

Кад снијег падне на тло, ваздух остаје заробљен између кристала, па се зато чује звук кад газимо по нетакнутом снијегу. Звук зависи од температуре, али и од структуре снијега. Тада долази до лома ледених кристала кроз које онда излази ваздух, а то је управо звук шкрипања који чујемо.

Идеални услови за снијег

Истраживања показују да никад није прехладно за падање снијега. Снијег може да пада и на веома ниским температурама ваздуха, ако постоји влага и дизање или хлађење ваздуха. Тачно је да снијег најчешће пада на температури ваздуха око 0 степени Целзијусових, јер топлији ваздух може да садржи више влаге.

Зашто је бијеле боје?

Видљива сунчева свјетлост је бијеле боје. Већина материја у природи упијају (апсорбују) дио сунчеве свјетлости која им даје њихову боју. Снијег, међутим, одбија (рефлектује) већину сунчевог свјетла. Сложена структура сњежних кристала резултира тиме да снег има безброј малих површина, с којих се сунчева свјетлост успјешно одбија (попут безброј малих огледала). Оно мало свјетла што ипак успије да упије, упија се равномјерно у видљивом дијелу спектра, што резултира тиме да снијег добија бијелу боју.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име