Зашто старимо?

0
347

Које се промјене одвијају у тијелу током живота, односно зашто се „трошимо“? И ко је уопште крив за старење организма?

Био је баш згодан младић. Лијеп, пун снаге. Сад је остарио, сав изборан, сенилан и погрбљен. Ништа необично, јер сви знамо да је реч о универзалном, природном слиједу ситних догађаја у организму, који на крају доведу до смрти. Али, знате ли које се то промјене одвијају у тијелу током живота, односно зашто се „трошимо“?

Зашто некада затегнута кожа послије пар деценија губи сјај? Зашто четврти спрат на који сте у младости трком стизали за мање од минут у позним годинама изгледа као Монт Еверест, или на примјер, зашто ће старија господа често нови модел унукиног мобилног телефона доживјети као несхватљиву и помало застрашујућу направу?

Јасно је да са годинама наши органи „попуштају“. Све су мање способни за улоге које су некада више или мање савршено обављали. Природа каже морамо да остаримо, а наши органи морају да ослабе. Али шта се то дешава у организму? Више је одговорних у овом универзалном процесу попуштања ћелија и тјелесних система. На старење утиче много фактора. Гени, животне навике, стрес, болести, окружење, само су најочигледнији.

Наука се још није сложила око јединствене теорије старења. Умјесто ње постоји више теорија од којих свака има свог главног осумњиченог. До сада се зна да је за „пропадање“ ћелија, ткива и органа оптуженик број 1 – ген. И то не један, јер је за бар стотину гена доказано да, сваки на свој начин, доводе до старења ћелија.

Посебан значај у том процесу имају тзв. теломере. Теломере су терминални дијелови хромозома који садрже вишеструко поновљен одређен низ нуклеотида. Код човјека (као и код свих кичмењака) тај низ је састављен од шест нуклеотида TTAGGG  (Т-тимин, А-аденин, G-гуанин) и поновљен је око две хиљаде пута.

Ти наизглед бесмислени низови су ту како би у процесу копирања хромозома, заштитили информације у хромозому на чијем се врху налазе они сами. А заштита у виду теломере је неопходна јер се приликом сваког копирања хромозома мали дијелови те заштитне капице губи.

Још је Џејмс Вотсон, научник који је заслужан за откриће ДНК открио да приликом копирања генетске информације копирање не почиње баш од самог почетка кода, него увек мало закине почетни дио „текста”. То значи да временом, послије многобројних ћелијских диоба током живота, теломере постепено нестају. У цијелом том процесу посебно је битан ензим теломераза. Нетачно је да помаже да копирање буде што прецизније али проблем је што је тај ензим активан у млађем животном добу, када он додавањем поновака TTAGGG повећава дужину теломера на крајевима хромозома.  Временом престаје да ради па теломере престају да се обнављају.

Управо због овог открића неколико великих свјетских фармацеутских компанија данас улаже велика средства у развој нанотехнологија којима би се могла обнављати теломера. Детаљно се проучава ензим теломераза, који је због своје улоге у организму добио популарнији назив – ензим бесмртности. Управо ћелије канцера често имају увек активне теломеразе. Због тога су оне бесмртне и дијеле се небројено пута, све док не освоје организам.

Теломераза

Тим истраживача из шпанског Центра за проучавање рака недавно је доказао утицај теломере и дјеловање теломеразе на старење тако што су убацивањем гена за теломеразу не постоји ген за теломеразу, ради се о више гена који су чак и на различитим хромозомима у мишевима успјели да им продуже живот за 24 одсто. Посебно је било важно то што са убацивањем гена није дошло до појаве канцерогених ћелија које су се до сада увек јављале у другим истраживањима. Успјех су постигли јер су користили нову технику убацивања генетског материјала.

Међутим, нису само хромозомске капице, тј. теломере, кривци за то што старимо. Можда једнако заслужни су озлоглашени слободни радикали. Током живота њихов број у организму се повећава, а за то је добрим дијелом одговорна малена органела ћелије под називом митохондрија. Митохондрије су праве мини електране јер производе око 90 одсто енергије уз помоћ које иначе функционише организам. Али, док раде, те електране стварају и нуспроизвод који временом постаје погубан. Нуспроизвод су слободни радикали (нестабилни веома реактивни атоми, јони и молекули), којих је са годинама све више, а који у организму оштећују остале дијелове ћелије.

Ћелије старијих људи садрже више митохондрија са ослабљеном активношћу и то је оно што доводи до лаганог умирања ћелија. Нема енергије, а нуспроизвод, слободни радикал, прави штету за коју нема лека.

Наравно, поред теломера и слободних радикала у постепеном убиству организма  још је много саучесника. Неке теорије кажу да су главни узроци старења промјене у слабљењу имунитета и опадању нивоа хормона током година.

Чињеница је да бројни фактори, како генетски предодређени тако и спољни, доводе до старења, али колики је чији допринос није сасвим разјашњено. Оно што је јасно је то да све промјене на крају имају видан резултат. Човјек губи на висини, мишићној маси и укупној тежини. Мозак и срце успоравају, уши одбијају да чују (посебно високе фреквенције), док чулу укуса помало постаје свеједно шта је слано, а шта горко.

Иако је старење због генетске предодређености пут у једном смјеру, не заборавите да је добра вијест то што је важно какав је тај пут. Утицај спољне средине, услови у којима живимо, као и храна коју једемо сигурно су средства која ће вам помоћи да дјелимично одредите километражу сопственог животног пута.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име