Зашто треба бити свој властити ауторитет

0
544

Једна од најважнијих лекција у земаљској егзистенцији, по мом увjерењу је научити вјеровати сам себи и слушати свој унутрашњи глас радије него било кога споља. Некритичним прихватањем ставова и увјерења других људи (познато је колико је то својствено дјеци и колико својег истинског ЈА на тај начин она могу изгубити) одричемо се властите одговорности и моћи. Тада чак ни наши успјеси нису истински наши.

Вјерујем да можете навести примјер из властитог живота кад сте у нечије идеје и размишљање имали много повјерења, да би с временом, на лакши или тежи начин, научили да он/она нема све информације и да његова истина не мора бити и ваша. То је врло вриједна лекција и вјерујемо да нам је свима, можда и не једном, потребно проћи кроз такво искуство.

Посебно религије и духовне праксе, али и друге организације, захтијевају праћење великог броја правила, понекад и врло ситничавих, у свим подручјима живота, не остављајући тиме простора интуицији и личној истини. Вјерујемо да тражењем сигурности и покушавањем изградње самопоштовања кроз праћење таквих правила, на емоционалном нивоу покушавамо задовољити духовни ауторитет као што смо у детињству покушавали (неуспјешно) задовољити родитеље. Ако то захтијева потискивање својих спонтаних порива и емоција, прије или касније ће завршити неуспјехом.

Посебно религије и духовне праксе, али и друге организације, захтијевају праћење великог броја правила, понекад и врло ситничавих, у свим подручјима живота, не остављајући тиме простора интуицији и особној истини. Вјерујемо да тражењем сигурности и покушавањем изградње самопоштовања кроз праћење таквих правила, на емоционалном нивоу покушавамо задовољити духовни ауторитет као што смо у дјетињству покушавали (неуспјешно) задовољити родитеље. Ако то захтијева потискивање својих спонтаних порива и емоција, прије или касније ће завршити неуспјехом.

Сви смо склони вјеровати ауторитетима – учили су нас да будемо такви. Већина људи је аутоматски спремна вјеровати особи која дјелује сигурно у своје ставове. Ако нешто пише у књизи или новинама, многи људи ће то аутоматски прихватити као провјерену информацију. Док неки људи због потребе за моћи по сваку цијену желе презентовати своја увјерења као апсолутну истину, други, обично они код којих је осјећај несигурности ближи свјесном дијелу личности, лако ће бити поколебани самим њиховим самоувјереним ставом.

Највећу штету чине људи који су најсуптилнији у манипулисању. Често ћете се наћи у ситуацији кад све ријечи звуче исправно и разумно, и тешко вам је пронаћи противаргумент, али и даље осјећате да нешто недостаје или није у реду. Наша је препорука за такве ситуације: узмите тренутак да послушате тај осјећај у свом телу, да га покушате превести у ријечи. Тако добијене информације обично ће “разоружати” манипулатора боље него било који аргумент смишљен рационално.

Сумњу требамо прихватити као корисан и пријатељски осјећај. Без ње би се лако заносили било каквим идејама и били много подложнији искоришћавању и манипулацији. Сумња нас подстиче да их преиспитујемо и да правимо разлику између понекад врло сличних информација и идеја. Сасвим је природно да се и научници, који би по дефиницији морали имати чврсте доказе за своје теорије, често у њима врло разилазе и сукобљавају, старе теорије се стално побијају и “доказују” нове и обратно, а колико је тек лако стварати теорије ако их поткрепљујемо само доказима насталим у властитом уму.

Слушајте тај осјећај у стомаку кад год читате неку књигу или разговарате са неким. Али будите свјесни да отпор може бити здрав или нездрав. Здрав отпор је онај код којег његовим испитивањем можете пронаћи разлоге за отпор и неслагање; нездрав отпор је по правилу ирационалан, често и јаче потиснут, а може се јавити чак и кад смо свјесни да је све што читамо или чујемо позитивно и без манипулације. Нездрав отпор је узрокован активирањем потиснутог дјечијег отпора ауторитету и његовим захтјевима (нпр. дијете које се присиљава да буде несебично прије него што је оно за то природно спремно, лако ће развити отпор према било каквом подстицају на несебичност). Ако примјетите такав отпор, истражите које га ријечи или изрази посебно подстичу. Разлике између здравог и нездравог отпора могу бити врло суптилне, а понекад обје врсте отпора могу бити присутне истовремено. Међутим, кроз вјежбу и упознавање својих емоционалних реакција, могуће их је научити препознавати.

Не узимајте ништа здраво за готово. Провјеравајте информације које друга особа наводи, запажајте којим се ријечима служи. Покушајте смислити све разлоге зашто би нека тврдња могла бити неистинита или непотпуна. Нпр. ако вам неко предочи резултате неког истраживања, запитајте се шта је све могло утицати на то да истраживање не буде довољно објективно и поуздано.

Један од начина манипулације је изнијети непоуздане и непровјерене тезе, па из њих створити закључак. Многе људе ће довољно “заслијепити” привидна логичност закључка да неће обраћати пажњу на поузданост података из којих је он изведен. Чак и ако особа не лаже свјесно – како можемо знати да су подаци које она има сигурно тачни?

Мудар савет: ако се неко разбацује великим, апстрактним ријечима, провјери шта жели од тебе! Неки ће можда жељети само ваше дивљење и уважавање, док ће вас неки жељети искористити на много конкретније начине. Чак и само недостатак поштовања према вашем личном избору и вашим увјерењима довољан је разлог за опрез, чак и ако вам се иначе чини да је особа у праву.

Заправо се у просјечној међуљудској комуникацији јако ријетко чује нешто што можемо без резерве прихватити као истину. Говорење из властитих ограничења и увјерења, стварање закључака на основу малог броја примјера, прилагођавање идеја или података својим увјерењима или потребама ситуације, благо уљепшавање приче у своју корист (или само ради ефекта), прихватање идеја само зато што лијепо звуче или ради грађења властитог ега… Безброј је начина на које се реалност може чак и несвјесно и ненамерно искривити. Имајте то на уму чак и кад разговарате са људима у које имате повјерења и за које знате да не желе манипулисати вама. И без обзира колико цијенили нечију интелигенцију, искуство, знање, па и духовни ауторитет, увек имајте на уму да и та особа у сваком тренутку може погријешити. Не зато да би је критиковали – потпуно је нереално очекивати савршенство од било кога – него зато да останете у својој истини и живите свој живот, а не туђи.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име