Жене жртве немоћне пред тромом администрацијом

0
269

Пола године већ ћути администрација у Бијељини на захтјеве 20 жена у поступку признавања статуса жртве ратне тортуре, рекла је Срни предсједник локалног Удружења жена жртва рата Гордана Ботић.

Она подсјећа да је законски рок за одговор од 30 дана до сада прошао већ шест пута, али у градском Одјељењу за борачку заштиту и данас им само одговарају да – раде.

“Све тражене документе предале смо 29. октобра, наводећи од мјеста до мјеста логоре у којима смо биле заробљене, као и свједочења са суђења на којима смо свједочиле, али сада нам на свако питање поручују да чекамо, до када, то не кажу”, наводи Ботићева.

Гордана Ботић имала је 32 године када је прошла ратну тортуру у муслиманском заробљеништву, у сарајевском логору за Србе “Виктор Бубањ”.

“Ни вријеме, ни људи, ни закони неће нам помоћи да носимо свој терет трауме која не блиједи, али надамо се да ћемо у земљи на чијем је челу сада жена коначно бити препознате у закону”, каже она.

Ботићева посебно истиче захвалност и залагање за њихова права предсједника Удружења жена жртава рата Републике Српске Божице Живковић Рајилић, наводећи да им је она највећа подршка у дуготрајном поступку признавања статуса жртве ратне тортуре.

Радмила Регоја имала је 24 године када је са кћеркама од шест и од двије године одведена у муслимански логор у Сарајеву који се налазио у школској згради у насељу Брадине.

Стравична свједочења о ратној тортури над Српкињама у муслиманским логорима трећу су деценију углавном још у ладицама правосудних институција на нивоу БиХ, али сада се на њихов вапај оглушују и локалне власти у Републици Српској.

Од 20 жена у Бијељини ниједна још није успјела да оствари право по основу Закона о заштити жртава ратне тортуре.

Начелник градског Одјељења за борачко-инвалидску и цивилну заштиту Радомир Марјановић рекао је данас Срни да у пракси има недоумица у примјени новообјављеног закона и да су до сада одржана два семинара како би се то превазишло.

Он каже да је крајем прошле седмице ово одјељење као првостепени орган завршило шест рјешења, при чему је у четири случаја женама жртвама тортуре признато право на материјалну надокнаду, а у два случаја није.

Према ријечима Марјановића, сада слиједи ревизија пред другостепеним органом, односно потврда ових рјешења у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите.

Услови коментарисања:

Молимо упишите Ваш коментар
Молимо упишите Ваше име