Божићни пост почиње 28. новембра и траје 40 дана - до Бадњег дана, 6. јануара. Православни вјерници се овим постом припремају за прославу једног од највећих хришћанских празника - Божића.

Божићни пост је у православљу по дужини трајања други по реду, након Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског поста, напомиње Википедија. Подразумијева 40 дана уздржавања од мрсне хране и алкохола, али и грешних мисли, жеља и дијела.

- Прави пост има двије стране: тјелесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дијела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дијела - истиче се у Водичу кроз православље.

Ипак, најчешће се "упутства" своде на оно што се смије и не смије јести у овом периоду.

Исхрана током божићног поста

Како наводи Црквени календар, у току цијелог овога поста не једе се месо, бијели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени осим кад се пости "на води".

Од 28. новембра до 30. децембра: понедјељком, сриједом и петком пости се на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недјељом на риби.

Од 31. децембра до 6. јануара – посљедње недјеље – пост је строжи и искључује рибу. Понедјељак, сриједа и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недјеља на уљу.

Риба се једе на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра), чак и ако празник падне у сриједу или петак.

На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости "на води".

Треба јести помало, толико да се тијело окријепи, али никако не треба себе довести у стање изнурености и онемоћалости, јер сврха је да тијело и душа заједно путују до циља – заједници с Богом.

Такође, ваља подсјетити и да кад нека слава падне у вријеме поста, као на примјер Свети Никола (19. децембар), обавезно је посна трпеза, преноси Нова.