Марко Ђого од оца Риста (журналисте) и мајке Гордане (дипл. економисте) у Сарајеву започиње основно-школско образовање које усљед ратних околности завршава на Палама. Након тога уписује Гиманзију, општи смјер, на Палама. Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву уписује 2002. године гдје дипломира 2006. године као студент генерације са просјечном оцјеном 9,13. Исте године уписује пост-дипломске студије, смјер Пословне финансије и банкарство, на Економском факултету на Палама, гдје магистрира 2009. године са магистарским радом под насловом: „Утицај финансијске либерализације на привреде Земаља у транзицији са посебним освртом на БиХ“. У току пост-дипломских (магистарских) студија остварио је просјечну оцјену 9,70. У априлу 2013. године одбранио је докторску дисертацију под насловом: „Утицај режима девизног курса на платне билансе Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске“, на Економском факултету у Источном Сарајеву, под менторством проф. др Радована Ковачевића, редовног професора Економског факултета у Београду.

Као изузетан студент био је стипендиста Европске комисије,  Фондације др Милан Јелић, Министарства науке и технологије Републике Српске, Министарства просвете и културе Републике Српске и Града Источно Сарајево.

Од 2007. Године запослен је на Економском факултету у И. Сарајеву.

Активан је научни радник са објављене три књиге и двадесте и пет научних радова у БиХ; Србији, Хрватској, Македонији и Турској.

Говори енглески језик.

Ожењен, отац троје дјеце.

Мр сци. Душан Шеховац, сoциолог, живи на Илиџи, локални херој који размишља глобално, свој и ничији, а са свима повезан, покушава да споји академско, активистичко и људско промишљање, мисли хуманистички, активно ради на позитивним промјенама, заједно са другима, воли да буде дио мреже активиста, расуђује и својом душом. За себе каже да обожава да се не слаже ни са самим собом!

Отац Данило Дангубић ће остати упамћен као свештеник који је за вријеме своје службе у Источном Сарајеву, гдје је обављао дужност парохијског свештеника и старјешине храма Светог Василија Острошког, себе у потпуности давао да нам освијетли аутентично Хришћантво. Он је свештеник који је у свакој служби незаобилазно проповиједао на необичан и приступачан начин. Умио је да саветује, али и да се посаветује у својој цркви, али и по "кошницама источносарајевске новоградње". Свештеник Данило је личност која тренутак претвара у “вјечнутак”.

По позиву владике Григорија у мају 2019. године отац Данило отишао је на службу у Епархију диселдорфску и њемачку.

Рођен давне 1962. године у најкраћем мјесецу у години у сред Сарајева,  од оца Александра и мајке Анке. Цијели живот провео у родном граду што и  сада ради у границама својих могућности и отежаним условима. По занимању инжењер телекомуникација који се бави уочавањем очигледних ствари о којима воли да понешто и напише, што понеко понекад и објави.

Многи портали су му објавили текстове, а са неких је и скинут као колумниста, јер је преразбарушен, неуклопљив и нетипичан стваралац.

Три пута је награђиван од стране васионе, супругом и двојицом синова. Своје видео радове објављује и на Јутјуб каналу, свјестан чињенице да је слика, а поготово видео често говорљивији од текста.

Саша Кнежевић је рођен 21. новембра 1971. године у Сарајеву, гдје је завршио основну и средњу школу и уписао студије Опште књижевности на Филозофском факултету. По избијању ратних дејстава био је припадник Војске Републике Српске од 1. априла 1992. до 1. септембра 1993. године, када одлази на студије у Нови Сад.

Филозофски факултет – Одсјек за српску књижевност и језик уписао је 1993. године, гдје је 1998. године дипломирао, а 2003. године и магистрирао. Докторирао је 25. маја 2007. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву код проф. др Љубомира Зуковића, гдје је одбранио дисертацију под насловом „Народне пјесме о српском војевању за слободу током 19. вијека“.

Од октобра 1998. године запослен је на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је биран за асистента и вишег асистента, 2004. године. У звање доцента за Књижевноисторијску област изабран је 14. марта 2008. године, а у звање ванредног професора за научну област Специфичне књижевности (Србистика), 10. априла 2013. године.

Потпредсједник је Друштва наставника српског језика и књижевности Републике Српске. Секретар је редакције часописа „Радови“ са Пала, члан уредништва часописа „Metodički obzori“ из Пуле и члан уређивачког одбора часописа „Прилози настави српског језика и књижевности“ из Бањалуке.

До сада је учествовао на четири конференције и четрнаест научних скупова.

Најважнија дjела: Вишњићев пјеснички споменик револуцији (2012); Кад облаци једу људе (1994); Јадни мој Марко (2004); Откуд памет оном ко је нема (2013); У сјећању на заборав (2015)

Слободан Ковачевић је наставник српског језика у пензији из Пала. Сем дугогодишњих послова просвјетног радника, обављао је различите послове, попут комерцијалних послова у "ФАМОС-Коран" Пале и лекторисања у Градској управи Источно Сарајево. У периоду од 1990-91. године био је предсједник општине Пале, када је потписао судбоносну одлуку иступања општине из састава Града Сарајево. 

Од 1999. до 2009. године био је директор Културног центра "Пале", гдје је остварио одличне резултате у пословању и развијању Центра, гдје су настале и основане многобројне културне и спортске манифестације, удружења и активности. Велике заслуге остварио за настанак манифестација "Дани Душка Трифуновића", "Конференција беба", "Ђурђевдански уранак", "Фестивал фруле" и многе друге. Био је предсједник ОО СПКД "Просвјета" Пале, чији је рад обновио након рата и ту функцију обављао до 2011. године.

За допринос култури награђиван Повељом СПКД "Просвјета" поводом 100. годишњице оснивања друштва и Златном значком Културно-просвјетне заједнице Републике Србије. Тренутно има 65 година и живи у Палама.

Суад Џанко је рођен 26.08.1957. године у Вишеграду. Од 1957.  па до 1961. је са породицом живио у Сарајеву. Кад му је отац добио посао у "ФАМОС"-у , тадашњем Ремонтном заводу, преселила се цијела породица у Пале. Били су смјештени у гарсоњере надомак "ФАМОС"-а. Након непуне године, његова породица се сели у двособан стан у насељу Коран.

Доста догађаја из тог периода је описао у  у својој књизи  "Сретина колиба и остале приче". На Палама је завршио основну школу. По завршетку основне школе, уписао се у Сарајево у Прву гимназију, потом завршио Филозофски факултет исто у Сарајеву на одсјеку за историју. Све вријеме је возарио возом „ћиром“, док га нису укинули.

Године 1983. се запослио у сарајевској фирми „Хидроградња“ у финансијском сектору. Почео са радом у тој фирми на изградњи Хидроелектране у Вишеграду, а потом пребачен на градилиште "Haditha" у Ирак, а онда 1990. године одлази са истом фирмом у Либију. Ту га је и рат затекао. Потом одлази у Њемачку, гдје је радио 25 година у Луфтханзи.

До 2017. године је живио у Дизелдорфу, а те 2017. године се вратио у Сарајево, гдје ту и сада живи. Ожењен је.  Већину свог живота, како каже и најљепше године живота је провео у Палама. О животу у Палама је писао у горе већ поменутој књизи, чија је промоција и била у Палама у Културном центру, у августу 2017. године.

Из те његове књиге, а уз његову сагласност, портал Катера објављује неке дијелове као колумне.

Давор Цицовић из Пала, по занимању дипломирани професор географије, рођен је 20. октобра 1982. године у Сарајеву.

Тренутно живи и ради у Њемачкој. Отац једног дјетета.

Ђакон мр Божидар Васиљевић

Рођен је 11. јануара 1995. године на Врелу Босне у Блажују, Српској Илиџи, од оца протојереја – ставрофора Момира и мајке Мире рођ. Комленовић. Исте године 18. фебруара крштен је у цркви Св. Саве у Блажују. Родивши се у многочланој и угледној свештеничкој породици, од малена је васпитаван по поретку и врлини Православне Цркве, што ће га опредијелити да живот посвети Богу.

Са Илиџе, са мајком и браћом због ратних збивања у Сарајеву, прелази у манастир Св. Ваведења у Овчару код Чачка, где као дете остаје до краја рата. Благословом блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе), са породицом прелази на српску територију отпочевши живот на Сокоцу. Завршава првих пет разреда основне школе на Сокоцу, а остала четири и малу матуру на Палама. Шесторазредну музичку школу у Источном Сарајеву окончава упоредо, у року од четири године, на одсеку за гитару.

Одлучивши се за свештенички позив, благослов за упис у Богословију Св. Саве у Београду даје му митрополит Николај, августа 2009. У току свог образовања остварује значајне награде и резултате: на такмичењу у беседништву средњошколаца Београда, лауреат музичког свесловенског етномузиколошког такмичења у Козељску (Русија), као члан музичког састава „Ђурђеви Ступови“ и др. Петоразредну Богословију Светог Саве матурира маја 2014. са одличним успјехом и примјерним владањем, као један од најбољих ђака ове најстарије београдске школе, у 180. генерацији од њеног оснивања.

Академске 2014/ 2015. године благословом митрополита дабро – босанског Николаја, уписан је на Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Бива члан Актива за научни подмладак теолошког факултета. У току студија био је појац Саборног храма Св. Архангела Гаврила у Београду, члан хорова: Првог београдског певачког друштва, храма Св. Архангела Гаврила, цркве Св. Марка и др.

Студије завршава у року на Малу Госпојину 2018. године са просечном оценом 9, 14 ЕСПБ. Благословом митрополита дабробосанског Хризостома 24. новембра 2018. ступа у св. тајну брака са супругом Тамаром рођ. Шкиљевић. Поред изучавања богословских наука, бави се и писањем и преводилачким радом. Дописник многих редакција: „Православие.ру Српска“, „Православље“ новине српске Патријаршије, часопис „Чудо“, инфо портал „Катера“, „Православни Мисионар“, „Светигора“, Службени Гласник СПЦ итд.

Благословом митрополита дабро – босанског Хризостома уписан је на други степен студија богословских наука (мастер студије), на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, који завршава успјешно одбраном мастер рада са највишом оценом (10) и просечном оценом 9, 67 – 31.08.2020. Руком митрополита дабро – босанског Хризостома на Благовести 7. априла 2019. године у храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву рукоположен је у чин ђакона и постављен у истоименом храму на Добрињи за секретара – ђакона.

Благословом Митрополита Хризостома школске 2020/2021. уписује докторске студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Ментор на изради докторске дисертације, под насловом: „Рецепција посланица апостола Павла у списима Јустина Новог“, му је био Митрополит др Порфирије (Перић), данашњи Патријарх српски.

Никола Лазаревић живи у Палама. Рођен је 26. 6. 1959. године. Правник, ожењен, отац двијее кћерке. Никола је колумниста, вишедеценијски еколошки активиста, волонтер и задужбинар

Предсједник је Еколошке партије Републике Српске – ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ.