Гатачки пољопривредни крај одавно је познат по аутохтоном гатачком говеду и гатачким млијечним производима. Као што је гатачко говедо највише цијењено у својим крајевима, тако је и гатачки кајмак из мијеха “краљ” међу гатачким млијечним производима.

Могло би се рећи да без гатачког аутохтоног говеда не би било ни аутохтоног гатачког кајмака из мјешине.

Агенција за безбједност хране БиХ је средином прошлог мјесеца одала признање гатачком кајмаку из мијеха заштитивши га дод‌јелом ознаке поријекла. Та се ознака добива за производе који су направљени од материјала искључиво локалног поријекла, па је значај гатачког говеда у брендирању гатачког кајмака из мјешине очит.

Удружење произвођача гатачког кајмака основано је прије три године, а њихов први циљ био је управо заштита кајмака из мјешине. То им је и пошло за руком па данас кажу како је то потврда квалитете, али и подстицај за даљњи напредак и рад. Из овог удружења тврде да је потражња велика, чак и мимо капацитета којим располаже 26 чланова удружења.

– Циљ удруживања био је заштитити наш производ, тај гатачки кајмак из мјешине. Све га је мање на тржишту и овим га покушавамо очувати. Прије мјесец дана успјели смо га заштитити службено, добили смо заштиту ознаке поријекла, што је најјача ознака у нашој држави. Ово је први производ у овом крају који је заштићен, а самим тим долази и до развоја руралних средина у будућности, надамо се и руралног туризма. Све то једно друго вуче – да се чује више за производ, већа је и посјета туриста, веће и занимање, а боља је и продаја, што је и циљ ових жена које се баве производњом, да пласирају производ. Могу рећи да за сада немамо проблема с пласманом производа, све што се произведе прода се, чак се тражи и више него што су наши капацитети – каже за Hercegovina.info Драгана Миловић, предсједница Удружења произвођача гатачког кајмака.

Рада Мастиловић из гатачког села Краварево објаснила је процес стварања гатачког кајмака из мјешине, најпрепознатљивијег, али и најтраженијег млијечног производа гатачког краја. Додаје да је за успјех потребан велики труд, али и подршка породице.

– Прво шта треба направити је помусти краве ујутру, након тога млијеко се доноси у кућу, циједи се, затим се куха, када се скуха, прелијева се у ове посуде, а у посудама треба стајати од 24 до 48 сати, овисно о времену. Послије се кајмак скида у ове дрвене каце, овд‌је се слаже, сваки слој се соли, треба одлежати двадесетак дана у кацама, па се ставља у мјешине, најчешће користимо јањеће. У мјешинама кајмак треба сазријевати најмање два мјесеца, па и дуже, чак и до годину дана може се чувати у мјешинама. Потражња је велика, пласира се највише овд‌је код нас у Гацку, затим у Црној Гори,  Сарајеву, чак и до иноземства стижу наши производи. Произведемо око 250 кг кајмака и око 500 кг сира. Треба пуно труда и рада, а воља је најважнија, уз подршку обитељи и све остало – рекла је Рада Мастиловић, домаћица која се, уз несебичну помоћ цијеле породице, бави производњом кајмака и разних сирева.

Гатачки произвођачи кајмака, али и сирева, задовољни су продајом, штавише, све што произведу, продају, а потражња често надмашује производне капацитете. Имајући на уму да цијена кајмака из мјешине износи 40 КМ по килограму, а да се сиреви продају од 15 КМ па навише, јасно је да зарада може бити добра на годишњој разини, али исто тако је јасно да иза доброг млијечног производа стоји пуно труда и одрицања.

Удружењу произвођача гатачког кајмака кроз набавку савремене опреме за производњу помогла је Европска унија кроз свој програм Reload 2, а одлуку Агенције за безбједност хране БиХ да овај производ заштити, произвођачи виде као потврду квалитете и мотив за рад и напредак.