Цијена злата премашила је 4.000 долара за фину унцу /31,1 грам/, што је нови рекорд на берзама, док инвеститори све више улажу у ту сигурну имовину због глобалне економске и политичке неизвјесности.
Цијена злата вртоглаво је порасла током посљедњих мјесеци, од када је амерички предсједник Доналд Трамп увео глобалне царине на увоз у САД.
Затварање америчких државних институција, које је сада у другој седмици усљед буџетског спора, додатно је појачало нервозу инвеститора и натјерало их да се усмјере на овај племенити метал.
Вриједност злата удвостручла се за мање од двије године. Све више га купују централне банке, које се диверзификују од америчког долара, преноси агенција ПА медија.
Цијена је скочила за више од 50 одсто само ове године усљед забринутости поводом раста државног дуга широм свијета, као и политичке нестабилности и очекивања нижих каматних стопа у водећим економијама, укључујући САД и Велику Британију.
