Послије више од мјесец дана, колико траје тромјесечна примјена Одлуке о забрани извоза шумских сортимената, огревног дрвета и производа од дрвета из БиХ, цијене ових производа у већем дијелу Републике Српске минимално су смањене, а ефекти сасвим скромни.

Подсјећамо, ове мјере су на снази до краја септембра текуће године. Приликом њиховог увођења од стране Савјета министара БиХ, констатовано је да је пелет претходно поскупио за 155 одсто, а извоз повећан за 78 одсто у односу на годину раније.

Цијене

Цијене огревног дрвета поскупјеле су, током године, за 40 одсто, а обловине невјероватних 400 одсто. Најаве и очекивања су била да ће на домаћем тржишту цијене ових производа, нарочито пелета, бити знатно умањене. Међутим, то се није догодило. Цијена тоне пелета прије наведених мјера била је у просјеку 600 КМ, а сада је за 50 КМ јефтинија. Цијена огревног дрвета по кубном метру није се битније промијенила. Грабовина и буковина је 100 КМ, док се храстовина плаћа 90 КМ.  

– Гријем се на дрво, ту немам велики избор. Цијене су високе, сваке године све скупље, и дрво и резање, па цијепање и уношење. Прошле године резање је било пет а сада девет КМ, исто као и цијепање. Искрено, уопште не примјећујем разлику, ни у вријеме забране извоза ни прије тога – казао нам је Милорад Грубор из Градишке.

Према наводима највећих прерађивача обловине, првенствено дрвној индустрији, значајни ефекти исказују се у стабилизацији снабдијевања док се цијене нису битније промијениле. Стево Стојнић, власник Дрвне индустрије из Машића у Поткозарју, гдје се годишње прерађује 6.000 кубика обловине, наглашава да је забраном извоза обезбијеђена извјеснија производња.

– Наш највећи проблем годинама је у недовољним количинама трупаца. Принуђени смо били на увоз из Хрватске, јер потребе производње нисмо успијевали подмирити код домаћих шумара, чак ни посредством накупаца. Од примјене одлуке о забрани извоза наша дјелатност је много извјеснија, а пословање успјешније – наводи Стево Стојнић.

Пуне складишта

У “Форести“ у Костајници, водећем произвођачу фурнира и ламелних плоча у западном дијелу Републике Српске, кажу да су у том крају цијене трупаца незнатно смањене, а снабдијевање без битнијих промјена.

– Ово је кратак период, од доношења Одлуке о забрани извоза, да бисмо могли изнијети јаснију слику о ефектима. Кубик храстовине од прве до треће класе кошта 400 евра. Када би се забрана односила на дужи период, ефекти би вјероватно били бољи. Овако, предузећа која се баве експлоатацијом или трговином трупце стављају у складишта чекајући 1. октобар, да све врате на старо – сматра Драгослав Грмуша, економиста у „Форести“.

Славко Шпањић, директор Шумског газдинства Градишка, највећег снабдјевача обловином у западном дијелу Републике Српске, каже да „ собзиром на забрану извоза немају проблема јер снабдијевају искључиво домаће прерађиваче“. Цјеновник дрвних сортимената, напомиње Шпањић, прописује Влада Републике Српске. Власници творница пелета, у Српцу, Козарској Дубици, Новом Граду, углавном избјегавају одговоре и коментаре на тему забране извоза, али зато купци имају шта рећи.

– Краткорочна забрана извоза пелета не иде у прилог домаћем тржишту. Сви се надају да ће рок за ову мјеру ускоро истећи и да ће за мјесец и по све бити као прије. То се односи и на огревно дрво. Зато се ове зиме, по свим рачуницама, највише исплати гријање на струју – сматрају саговорници Српскаинфо које смо анкетирали у Козарској Дубици.

Уносно иностранство

Незванично, произвођачи пелета су против забране извоза из практичних разлога јер ову робу у иностранству могу продати дупло скупље него на домаћем тржишту.

– Ми овим мјерама губимо много и доводимо у питање дјелатност. Надамо се да ће истеком септембра извоз поново бити омогућен. Зато више производимо за складиште него за тржиште. Цијене испод којих не можемо попустити су од 500 до 600 КМ по тони; то диктирају наши трошкови – сматрају поједини произвођачи пелета из Српца и Лакташа, инсистирајући на анонимности.

 Аутор: Милан Пилиповић