Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је 10. мај оквирни датум за попуштање мјера које су примјењене због пандемије вируса корона, јер ће до тада проћи три најважнија дана када се очекује масовно окупљање грађана - Васкрс, који је већ прошао, затим 1. мај и 6. мај - Ђурђевдан.

- Након што прођу сви ови важни датуми, могли бисмо да релаксирамо мјере које су уведене. Али, све ће зависити од епидемиолошке ситуације у земљи - рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је намјера да се већ од 27. априла почне са увођењем одређених олакшица када је ријеч о ограничавајућим мјерама током пандемије вируса корона, које ће се тицати појединих дјелатности и занатских радњи које не подразумијевају масовни контакт, али највидљивије опуштање мјера могло би да се очекује 10. маја.

Када је ријеч о тренутној ситуацији у вези са вирусом корона у Републици Српској, предсједник Српске је рекла за "Спутњик" да се свакодневно прати епидемиолошка ситуација, а стручне службе редовно обавјештавају институције и јавност о свему.

- Можемо бити задовољни чињеницом да смо на вријеме увели све мјере, да су те мјере дале ефекте и да се сада налазимо на некој прекретници. Довољно смо брзо успоставили и алтернативне болничке капацитете, предузели све оне радње које су биле неопходне у случају да се деси већи број обољелих и да морамо имати ангажман већег броја здравствених радника. Пред нама је период када се морамо придржавати свих упутстава - нагласила је Цвијановићева.

Предсједник Српске је појаснила да је могућа релаксација мјера, али то подразумијева другачији режим рада, живота и поступања него прије епидемије.

- Социјална дистанца остаје један од приоритета, као и заштита коју ће појединци морати да носе да би ситуација била под контролом. Надамо се да бројеви заражених неће порасти, да ће опадати и да ћемо моћи постепено, веома благо и полако, да се враћамо у нормалан режим - навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је Влада Српске, заједно са Координационим тимом који чине највиши руководиоци из Републике Српске, и креирала одређене мјере, а оне су веома циљано усмјерене да се помогне управо оживљавању привреде и да се свима онима којима буде неопходан подстицај, омогући да дођу до одређених средстава и додала да је ту и програм за локалне заједнице и њихова комунална предузећа која такође трпе штету.

Говорећи о гранама које су најподложније губицима и гдје ће морати да се највише уложи, предсједник Републике је истакла да су, слично као и у другим државама, угоститељство и туризам дефинитивно највише погођене гране.

- У туризму се не може очекивати брзи напредак, с обзиром да ће бројне рестрикције које постоје на глобалном плану сигурно остати јако дуго. То је област у којој ће се морати нешто више и дуже интервенисати и осмишљавати доданти програми подршке. Али, у суштини, све су гране погођене. Комплетна привреда ће морати да добије одређену подршку - нагласила је Цвијановићева.

На питање ко је Републици Српској све помогао током борбе против епидемије вируса корона, предсједник Републике је рекла да је то прво била Србија, а потом Русија.

- Ми то свакако цијенимо, то је нешто на шта смо се и ослањали, што смо очекивали, то је само потврда и наших добрих односа и разумијевања. Дакле, у првим данима када нико није имао јасну слику шта ће се дешавати у будућности драгоцјено је то што су урадили Србија и Русија, било да је у питању подршка у виду слања материјала, али и ангажман који имамо од Руске Федерације која се манифестује кроз деизнфекцију установа здравствених помоћи, али и давања стручних савјета. То је сјајан тимски рад и заиста смо захвални.

Такође смо омогућили, опет захваљујући нашим ангажманима, да прва наруџба медицинског материјала и свега што је потребно у оваквим временима, из Кине стигне релативно брзо, а знамо колико је отежано да се данас дође до опреме и медицинских средстава. Добили смо помоћ и од Мађарске, што веома цијенимо - нагласила је Цвијановићева.

Наводећи да је помоћ коју је Република Српска добила од Русије изазвала неке несугласице у БиХ, Цвијановићева је рекла да у БиХ било шта да се дешава аутоматски се пребацује на политички терен и на терен несугласица.

- Морам рећи да сам веома несрећна због реакције која је услиједила од Министарства иностраних послова у Савјету министара, било да је ријеч о помоћи Мађарске или Русије. Сматрам да је то било непотребно, будући да свако ко је давалац помоћи има право да одреди и коме ту помоћ упућује и на који начин је упућује -констатовала је Цвијановићева.

Она је додала да Сарајево ако не добије оно што политички жели, онда слиједе реакције и отровне стрелице које се упућују на све стране, потом на сцену ступа хистерија и драма, и то је у суштини нешто што само још више удаљава једне од других у БиХ.

- Са друге стране, то показује и каква је БиХ држава и колико је тешко да та земља функционише на један толерантан начин у овим компликованим временима. Нама у Републици Српској никада није пало на памет да оспоравамо било коју подршку коју је добило Сарајево, сматрамо да је то неморално и да то није у реду, али то је реалност у којој живимо - истакла је предсједник Републике.

Када је ријеч о помоћи ЕУ, Цвијановићева је рекла да су постојала одређена очекивања, али да се то није десило на вријеме, када се очекивало.

- Али, постоје договори, преговори и подршка у смислу снабдјевања, добављања одређених ствари које смо наручили - рекла је предсједник Републике Српске.