Прва недјеља послије Васкрса, у православном календару позната као Свијетла недјеља или Свијетла седмица, има посебан значај и карактеристична је по неким специфичним правилима и обичајима. Једна од дилема на коју многи не знају одговор односи се на пост – да ли би ове седмице у сриједу и петак требало постити или не?
Свијетла недјеља, која траје од Васкршњег понедјељка до прве недјеље послије Васкрса, симболизује радост васкрсења Исуса Христа. Због посебне радости и важности ове седмице, Српска православна црква увела је промјене у уобичајеном ритму поста. Наиме, ове недјеље вјерници не посте ни у сриједу, ни у петак, као што је то случај највећим дијелом године.
Православни хришћани, који традиционално посте сваке сриједе и петка, у Свијетлој недјељи су ослобођени уздржавања од мрсне хране, како би у потпуности уживали у радости васкрсења. Ово правило наглашава свечани карактер недјеље и позива на слављење, заједништво и духовно уживање.
Симболика прекида поста током Свијетле недјеље
Прекид поста сриједом и петком у Свијетлој недјељи има дубљу симболику. То указује на Христово васкрсење као побједу над смрћу и ослобађање од гријеха.
Како је Васкрс највећи хришћански празник, а свети оци су га звали и "празником над празницима", Свијетла недјеља пружа вјерницима прилику да у апсолутној слободи и уз богату трпезу прославе васркснуће Исуса Христа.
Укидање поста сриједом и петком у овој недјељи наглашава радост и духовну обнову коју доноси Васкрс. Вјерници користе ову недјељу за интензивно присуствовање литургијама, заједништво са породицом и пријатељима, као и учествовање у свечаностима које славе Христову побједу над смрћу. Изостанак поста означава слободу и радост које је донијело Христово васкрсење.
У неким крајевима Србије ова седмица назива се још и такозваном трапавом седмицом, односно недјељом кад вјерници могу да једу месо, млијеко и млијечне производе, као и јаја и производе од јаја.
Трапава седмица, тј. седмица у којој вјерници не посте не "пада" само послије Васкрса, већ и послије Божића (7. јануара, па све до 18. јануара), послије Недјеље иза митара и фарисеја (ове године од 9. до 15. фебруара) и празника Духови, односно Тројице (ове године од 8. до 14. јуна).
