Какав народ – таква власт, неријетко можемо чути. Још давно нешто слично рече утицајни филозоф, Карл Маркс или, ако ћемо цитирати, „сваки народ има онакву политичку власт какву заслужује“.
А, ако одемо још даље у прошлост, наилазимо на латинску изреку “Qualis rex, talis grex”.
Другачије “упаковане” ријечи носе исту суштину, а узимајући у обзир ситуацију у БиХ, која је благонаклона онима на врху, али не и грађанима, долазимо до питања да ли је заиста власт у овој држави огледало народа.
Заслужују ли грађани све потешкоће које боје њихову свакодневицу.
Отуђени од народа
– Ако погледамо Републику Српску, стање је мало другачије него што се описује у тој изреци, јер људе на власти нису довели грађани, него су ту дошли интервенцијом међународне заједнице. Годинама касније, власт у Српској је креирала грађане онакве какви јој одговарају, а период од 17 година био је сасвим довољан да креира појединце који су заправо почели усвајати исти образац понашања и погледе на државу какву они имају – прокоментарисао је за Српскаинфо политички аналитичар Дарко Кузмановић.
Каже да је важно поменути и то да политичке тржиште у Српској „нема квалитетне производе“, било да је ријеч о власти или опозицији, па су грађани, самим тим, принуђени да бирају између оног што им је понуђено.
– Од таквих политичара се просто не може очекивати било какво залагање за бољу будућност или било какви новитети који би Српску гурнули напријед и донијели јој потребне проспекте – категоричан је он.
Закључио је да се власт отуђила од народа, те да су бројни појединци, који су добили гласове на листи једне политичке партије, промијенили политички дрес и након тога прешли у други политички табор, тако да су и сами грађани, који су гласали за одређене политичке програме, заправо преварени, јер то не осликава праву слику њихове воље.
Без надахнућа
Социолог Ведран Француз истиче да један дио политичара, прије свега оних који су склони популизму, често користе флоскулу да су ту због воље народа.
Нажалост, додаје, демократија у БиХ је у кризи, како због популистичког односа лидера власти према институцијама и народу, тако због тога што добар дио грађана и даље не кажњава своје политичаре за њихов нерад и њихов политички шоу “који буди шовинизам и екстремизам код неких људи”.
– Такви грађани се боје промјене и доласка нових, јер се влада страхом кроз матрицу да у Српској послије ове елите на власти нема Српске, у Федерацији да ће се Српска отцијепити ако они не воде Бошњаке или да ће Хрвати нестати ако њихова елита изгуби полуге власти – каже он за Српскаинфо.
Додаје да народ има механизме, али да недостаје надахнуће у једном дијелу опозиције, што је изродило апстиненте.
– Највећи број апстинената се изродио јер су свједоци политичког флерта између власти и дијела опозиције, чему свједоче тзв. папци, али и појединци који још не напуштају ровове опозиције. Можемо слободно рећи да су канџе власти дубоко ушле у одређене поре опозиције. Опозиција мора доживјети потпуну катарзу да анимира апстиненте и то је један од најважнијих задатака политичара у опозицији – поручио је Француз.