Многобројни грађани из свих дијелова Републике Српске пристижу у Спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице гдје се обиљежава Дан сјећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина током Другог свјетског рата.
У Доњу Градину долазе и бројни ученици основних и средњих школа из Републике Српске, највећи званичници Републике Српске и Србије, а догађај прате и бројне новинарске екипе из региона и иностранства, преноси Срна.
У оквиру обиљежавања биће положени вијенци на Гробном пољу Тополе, а потом ће бити служен парастос, након чега ће услиједити обраћање званичника.
У Република Српска данас је Дан жалости у знак сјећања на жртве усташког геноцида почињеног у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина током Другог свјетског рата.
Концентрациони логор Јасеновац, познат као „логор смрти“, основан је у августу 1941. године. У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану, од љета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.
Систем логора је обухватало чак 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у Јасеновцу је страдало око 700.000 људи, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста, док укупан број жртава никада није прецизно утврђен.
Током рата, једино мјесто у Европи са специјалним логорима за дјецу била је територија тадашње НДХ. Од децембра 1941. до априла 1942. године убијено је 19.544 српске дјеце. Многа су страдала у најтежим условима, од глади, болести, жеђи и хладноће, али и у масовним ликвидацијама.
Средином септембра 1942. године у Јасеновцу је убијен велики број дјеце, која су довожена у циглану и спаљивана, док је у октобру исте године у Доњој Градини погубљено око 300 дјеце.
Захваљујући хуманитарној акцији коју је предводила Диана Будисављевић, спасено је око 12.000 дјеце, уз помоћ бројних сарадника и добротвора.
Ове године навршава се 81 година од пробоја посљедње групе логораша из Јасеновца. Око 600 затвореника покушало је 22. априла 1945. године да се домогне слободе, али је у томе успјело тек њих шездесетак.
Након рата, у оквиру политике тадашњих власти, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање.