Српска православна црква /СПЦ/ данас обиљежава празник преноса моштију Светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц.
Свети Георгије био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, рекавши да се не плаши да умре за своју вјеру. Погубљен је 303. године.
Проповиједао је новозавјетну вјеру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успио да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсијецањем главе, а предање каже да је царица преминула прије извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовјековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како јаше коња у војводском одијелу и са крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вјере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње - 16. новембра као празник преноса моштију светитеља - Ђурђиц, и 6. маја, када се обиљежава дан његове смрти - Ђурђевдан.
Према народном вјеровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.