Српска православна црква прославља данас празник посвећен Светом великомученику Пантелејмону.

Свети Пантелејмон родом је из Никомидије (данашњи град Измиту у Турској) од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула, а отац Евсторгије.

Као младић, Пантелејмон је изучио љекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи, научи га вјери Христовој и крсти га.

Свети Пантелејмон чудотворно је излијечио једнога слијепца, који се након тога крстио. То је изазвало завист љекара који су узалуд покушавали да излијече овог човјека. Стога су они оптужили Пантелејмона као хришћанина.

Пантелејмон изађе на суд пред цара Максимијана, гдје објави да је хришћанин. Пред царем излијечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе незнабошце привуче хришћанству.

Цар Светог Пантелејмона стави на муке, али Господ му се јављао неколико пута и исцјељивао га је. На крају, на губилишту, он је клекнуо и почео да се моли. Џелат га удари мачем по врату, али мач се поломи. И није га могао посјећи док није завршио молитву и сам рекао да га посијеку.

Свети Пантелејмон пострадао је 304. године. Мошти су му чудотворне. Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу.

Дијелови светих моштију овог великомученика налазе се у манастиру Хиландару, као и у три цркве у Београду: у храму Рођења Пресвете Богородице на Калемегдану (црква Ружица), затим у храму Светог Архангела Гаврила и у подворју Московске патријаршије, односно у храму Свете Тројице (такозвана Руска црква).

Свети Пантелејмон сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације.

Име Пантелејмон значи свемилостиви. Слави се 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.